Светски дан вода 2017. године

Генерална скупштина Уједињених нација је резолуцијом 1992. године у Рио де Жанеиру одредила 22. март као Светски дан вода, чије је обележавање почело од 1993. године. Све земље су позване да тај дан посвете примени препорука УН и предузму конкретне кораке и активности у складу са својим националним интересима. Сваке године, ентитет који координира радом Уједињених нација о води и санитацији поставља тему за Светски дан вода која одговара садашњем или будућем изазову.

Генерална скупштина Уједињених нација је резолуцијом 1992. године у Рио де Жанеиру одредила 22. март као Светски дан вода, чије је обележавање почело од 1993. године. Све земље су позване да тај дан посвете примени препорука УН и предузму конкретне кораке и активности у складу са својим националним интересима. Сваке године, ентитет који координира радом Уједињених нација о води и санитацији поставља тему за Светски дан вода која одговара садашњем или будућем изазову.

Светски дан вода односи се на предузимање активности којима се хватамо у коштац са кризом у погледу воде. Данас има преко 663 милиона људи који живе без сигурног снабдевања водом, који проводе безбројне сате пешачећи до удаљених извора воде, суочавајући се са здравственим последицама коришћења загађене воде.

Овогодишња тема „Отпадне воде” односи се на побољшавање квалитета воде и смањење, третман и поновну употребу отпадних вода. На глобалном нивоу, велика већина отпадних вода из домаћинстава, градова, индустрије и пољопривреде тече назад у природу без третмана и без могућности да се поново користи, загађујући воду за пиће, купање и за наводњавање, губећи вредне састојке. Смањивањем и безбедним третирањем као и поновним коришћењем отпадних вода, на пример у пољопривреди, могу да се заштите радници, сељаци и потрошачи и да се промовише безбедност хране и здравље. Експлоатацијом овог вредног ресурса побољшаћемо кружење воде и преполовићемо проценат непречишћене отпадне воде и повећати рециклирање воде и безбедну поновну употребу.

Протокол о Води и здрављу, документ Светске здравствене организације и Европске економске комисије УН, ослања се на Конвенцију о заштити и коришћењу прекограничних водотокова и међународних језера, која је усвојена на Првој конференцији „Животна средина и здравље” одржаној у Хелсинкију, јуна1992. године. Он представља легални међународни инструмент за превенцију, контролу и смањење болести повезаних са водом са посебним циљем да се на свим одговарајућим нивоима, на националном, преко државних граница, као и у међународном контексту врши промоција заштите здравља и добробити људи. Протокол је ратификован 6. маја 2005. године када га је ратификовало 16 земаља потписница, а постао је важећи и обавезујући 4. августа 2005. године.

Ратификовањем Протокола о води и здрављу, Република Србија је прихватила обавезе тог међународног уговора, који је кључни инструмент у постизању циљева одрживог развоја (Сустаинабле Девелопмент Гоалс, СДГс), а који се односе на унапређење квалитета воде и санитације. У циљу постизања и одржавања постављених и усвојених циљева Протокола о води и здрављу неопходна је континуирана сарадња министарстава и институција надлежних за послове здравља, водопривреде и животне средине, а такође и мобилизација на локалном и регионалном нивоу која ће допринети подизању свести сваког појединца како о потреби заштите изворишта воде и животне средине у целини, тако и у смислу стицања хигијенских навика и заштите здравља. Утврђивањем циљева и циљних датума за њихово достизање, у складу са чланом 6. став 3. Протокола о води и здрављу, кроз успешну међуресорну сарадњу у оквиру Заједничког тела, остварен је напредак у спровођењу Протокола о води и здрављу у Републици Србији.

Брз напредак Републике Србије у овој области препознат је и похваљен на међународној сцени, резултирао је председавањем Републике Србије бироом Протокола о води и здрављу у периоду од 2017. до 2019. године.

Lokacija

Javne nabavke

Nabavke
Obaveštenja

Radno vreme

Po - Pe od 7 do 14
Subota /