Saopštenje za lekare sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite

Poruke za lekare koji prepisuju antibiotike u bolnicama

U čemu je problem?

• Bakterije rezistentne na antimikrobne lekove postaju svakodnevna pojava u bolnicama širom Evrope
• Pogrešna upotreba antibiotika može izazvati kolonizaciju ili infekciju rezistentnim bakterijama, kao što su meticilin- rezistentni Staph. aureus (MRSA), vankomicin-rezistentni enterokok (VRE) i multirezistentni Gram- negativni bacili.
• Zloupotreba antibiotika dovodi do povećane učestalosti infekcija koje izaziva Clostridium difficile
• Pojava, selekcija i širenje rezistentnih bakterija predstavljaju pretnju za zdravlje bolničkih pacijenata jer:
  • Infekcije izazvane rezisterntnim bakterijama povećavaju morbiditet, mortalitet i dužinu boravka u bolnici
  • Rezistencija često vodi do odlaganja terapije
  • Kašnjenje terapije ili neodgovarajuća terapija kod teških infekcija znači lošiji ili čak smrtni ishod.
  • Mogućnosti za sintetisanje novih antibiotika su ograničene, ako rezistencije nastavi da raste, može se desiti da više ne bude efikasnih antibiotika za neke infekcije

Kako antibiotici doprinose nasta nku ovog problema?

• Hospitalizovani pacijenti imaju visoku verovatnoću da će primiti antibiotike u bolnici, a u oko 50% slučajeva oni se daju neadekvatno
• Pogrešna upotreba antibiotika koja doprinosi razvoju rezistencije uključuje sledeće:
  • Nepotrebno davanje antibiotika
  • Kada su antibiotici prekasno primenjeni
  • Spektar delovanja antibiotika suviše uzan ili suviše širok
  • Doza leka suviše mala ili prevelika
  • Trajanje terapije suviše kratko ili suviše dugo
  • Kada antibiotski tretman nije korigovan nakon dobijanja podataka o mikrobiološkoj kulturi i antibiogramu

Zašto promovisati racional nu upotrebu antibiotika?

Racionalna upotreba antibiotika sprečava pojavu i selekciju bakterija rezistentnih na antibiotike.

Kako promovisati racionalnu upotrebu antibiotika?

Sveobuhvatna strategija koja uključuje kontinuiranu edukaciju, upotrebu vodiča za pravilnu upotrebu antibiotika, restriktivne mere i konsultacije sa infektolozima, mikrobiolozima i farmakolozima.

• Monitoring rezistencije u bolnicama i praćenje podataka o potrošnji antibiotika obezbeđuje korisne informacije za empirijsku terapiju hitnih slučajeva
• Korektan tajming i optimalno trajanje antibiotske hiruške profilakse
• Uzimanje uzoraka za mikrobiološki pregled pre primene empirijske terapije i korekcija terapije bazirana na rezultatima kulture i antibiograma, značajni su za smanjenje primene antibiotika