Pokazatelji kvaliteta rada zdravstvenih ustanova Raškog okruga za period jul - decembar 2007 godine

Napori da se obezbedi kvalitetno lečenje pacijenata i najpovoljniji ishod po njegovo zdravlje stari su koliko i lekarska profesija. “Kvalitet zaštite je stepen do koga zdravstvena služba za individue i populaciju povećava verovatnoću željenih zdravstvenih ishoda i istovremeno je u skladu sa aktuelnim profesionalnim znanjem“ (definicija koju je dao Institut za medicinu u SAD 1990.god.). Iako je ishod proizvod niza faktora vezanih za pružanje zdravstvene zaštite, ne sme se zaboraviti da na ishod utiču i karakterisitke bolesti, osobine samog pacijenta, činioci sredine i drugi faktori van kontrole službe, što upućuje na zaključak da se ishod može smatrati pokazateljem kvaliteta samo u meri u kojoj je nastao kao rezultat pružanja zdravstvene zaštite.

Uvođenje regulativnih i legislativnih mehanizama kao i organizovane aktivnosti na proceni kvaliteta rada zdravstvenih ustanova su novijeg datuma. U poslednje dve decenije u oblasti kvaliteta zdravstvene zaštite učinjeno je mnogo u svim zemljama sveta i postignut je konsenzus i među stručnjacima i među donosiocima odluka da je kvalitet jedna od najznačajnijih dimenzija i svojstava zdravstvenog sistema.

U našoj zemlji je, pre donošenja sistemskih zakona, u junu mesecu 2004.god. izdato Objašnjenje za praćenje kvaliteta u zdravstvenim ustanovama u okviru kojeg su definisani klinički kriterijumi i metodologija za utvrđivanje liste i vremena čekanja za zdravstvene usluge, pokazatelji kvaliteta rada i upitnici za merenje zadovoljstva korisnika. Potom je u decembru 2005.god. donet Zakon o zdravstvenoj zaštiti (gde se član 203 odnosi na kvalitet zdravstvene zaštite), a u junu 2007.godine i Pravilnik o pokazateljima kvaliteta zdravstvene zaštite kojim se utvrđuju obavezni i preporučeni pokazatelji kvaliteta.

Pokazatelji kvaliteta se utvrđuju po nivoima zdravstvene delatnosti, vrstama zdravstvenih ustanova i medicinskim granama i obuhvataju kako pokazatelje kvaliteta rada zdravstvenih ustanova, tako i pokazatelje kvaliteta koji se odnose na: rad komisije za unapređenje kvaliteta, sticanje i obnovu znanja i veština zaposlenih, vođenja lista čekanja, bezbednost pacijenata, zadovoljstvo korisnika uslugama zdravstvene službe i zadovoljstvo zaposlenih.

• Zdravstvena delatnost koju obavlja izabrani lekar
• Stomatološka zdravstvena zaštita
• Zdravstvena zaštita radnika
• Hitna medicinska pomoć
• Farmaceutska delatnost-Apoteke
• Specijalističko-konsultativne službe domova zdravlja
• Opšte bolnice
• Specijalističko-konsultativne službe u sekundarnoj zdravstvenoj zaštiti
• Službe za transfuziju krvi
• Specijalne bolnice
• Zavod za javno zdravlje Kraljevo
• Sticanje i obnova znanja i veština zaposlenih

Zaključak

Na teritoriji Raškog okruga sve zdravstvene ustanove su dostavile obavezne pokazatelje kvaliteta zdravstvene zaštite.

Iako je Pravilnik o pokazateljima rada objavljen  22.juna 2007.god. nije počela evidencija svih traženih podataka od prvog jula jer je većina ustanova čekala Metodološko uputstvo koje je prosleđeno početkom avgusta meseca.

Potrebno je definisati nacionalne standarde za pokazatelja kvaliteta kao što postoji u oblasti transfuziologije.

Pri upoređivanju dobijenih podataka, naročito kad su u pitanju pregledi, preventivni i kurativni nađena je razlika u dobijenim podacima iz različitih izveštaja. U pojedinim domovima zdravlja broj preventivnih pregleda koji su dostavljeni u okviru realizacije Planova rada se potpuno razlikuje od broja preventivnih pregleda dostavljenih u okviru obaveznih pokazatelja za kvalitet. I dobro definisan pokazatelj je loš pokazatelj ako su podaci potrebni za njegovo izračunavanje netačni.

Pokazatelj koji se odnosi na obuhvat vakcinacijom protiv gripa osoba starijih od 65 godina zavisi od broja distribuiranih vakcina po domovima zdravlja i potrebno je pri raspodeli vakcina voditi računa o udelu ove populacije u ukupnom broju stanovnika.

Nivo razlike između posmatranih pokazatelja (prosečan broj recepata i uputa na 100 poseta po lekaru) je na Raškom okrugu značajno manji nego na republičkom nivou.

Potrebna je revizija obaveznih pokazatelja sa akcentom na preventivne usluge u oblasti primarne zdravstvene zaštite i primena preporučenih pokazatelja.

Kada su u pitanju pokazatelji kvaliteta u sekundarnoj zdravstvenoj zaštiti primećuje se mali broj izvršenih obukcija u opštim bolnicama.

Potrebna je standardizacija stope bolničkog letaliteta u odnosu na starost pacijenata.

Nepotpuni su podaci o bolničkim infekcijama jer sve što ima vrednost nula je pitanje da li je podatak validan.

Podaci iz oblasti urgentne medicine su naknadno traženi od strane referentne ustanove jer je prvobitno dobijena informacija da samo ustanove koje imaju ovakvu organizacionu jedinicu dostavljaju taražene podatke a u OB Raškog okruga postoje službe za prijem pacijenata na bolničko lečenje.

Kada su u pitanju pokazatelji kvaliteta zdravstvene zaštite u službama za transfuziju krvi potrebno je definisati pokazatelje za oblast laboratorijske dijagnostike.

Pokazatelji kvaliteta zdravstvene zaštite koji se prate u specijalnim bolnicama nisu specifični za ovu vrstu zdravstvene ustanove, a takođe nemamo podatke za slične ustanove u Srbiji sa kojima bi bilo adekvatno poređenje. Potrebno je definisati pokazatelje kvaliteta za ovakvu vrstu ustanova sa osvrtom na patologiju za koju ustanove obavljaju rehabilitaciju.