Pokazatelji kvaliteta rada zdravstvenih ustanova Raškog okruga za 2010. godinu

Napori da se obezbedi kvalitetno lečenje pacijenata i najpovoljniji ishod po njegovo zdravlje stari su koliko i lekarska profesija. “Kvalitet zaštite je stepen do koga zdravstvena služba za individue i populaciju povećava verovatnoću željenih zdravstvenih ishoda i istovremeno je u skladu sa aktuelnim profesionalnim znanjem“ (definicija koju je dao Institut za medicinu u SAD 1990.god.).

U našoj zemlji je, pre donošenja sistemskih zakona, u junu mesecu 2004.god. izdato Objašnjenje za praćenje kvaliteta u zdravstvenim ustanovama u okviru kojeg su definisani klinički kriterijumi i metodologija za utvrđivanje liste i vremena čekanja za zdravstvene usluge, pokazatelji kvaliteta rada i upitnici za merenje zadovoljstva korisnika. Potom je u decembru 2005.god. donet Zakon o zdravstvenoj zaštiti (gde se član 203 odnosi na kvalitet zdravstvene zaštite), a u junu 2007.godine i Pravilnik o pokazateljima kvaliteta zdravstvene zaštite kojim se utvrđuju obavezni i preporučeni pokazatelji kvaliteta.

U procesu stalnog unapređenja kvaliteta rada u zdravstvenim ustanovama, sedmu godinu za redom, uz ostale aktivnosti, prate se pokazatelji kvaliteta zdravstvene zaštite. U 2010.godini pokazatelji su praćeni, po treći put na godišnjem nivou i prikazana je Analiza pokazatelja kvalitata rada zdravstvenih ustanova Raškog okruga.

Pokazatelji kvaliteta se utvrđuju po nivoima zdravstvene delatnosti, vrstama zdravstvenih ustanova i medicinskim granama i obuhvataju kako pokazatelje kvaliteta rada zdravstvenih ustanova, tako i pokazatelje kvaliteta koji se odnose na: rad komisije za unapređenje kvaliteta, sticanje i obnovu znanja i veština zaposlenih, vođenja lista čekanja, bezbednost pacijenata, zadovoljstvo korisnika uslugama zdravstvene službe i zadovoljstvo zaposlenih.

Zaključak

Na teritoriji Raškog okruga sve zdravstvene ustanove su dostavile obavezne pokazatelje kvaliteta zdravstvene zaštite, a DZ Kraljevo, DZ Tutin i Zavod za javno zdravlje Kraljevo su pratili i pojedine preporučene pokazatelje kvaliteta rada.

U oblasti primarne zdravstvene zaštite primećuje se smanjenje udela preventivnih poseta u ukupnom broju poseta i to u službi opšte medicine i zdravstvene zaštite dece, a povećanje udela preventivnih pregleda u službi za zdravstvenu zaštitu žena. Ovo smanjenje udela preventivnih poseta se može objasniti prelaskom na praćenje realizacije usluga kroz fakture. Broj poseta po lekaru u službi opšte medicine beleži porast za 2.8% u odnosu na 2009.godinu, u službi za zdravstvenu zaštitu dece imamo smanjenje od 5.3% kao i u službi za zdravstvenu zaštitu žena 17.6%. Kada se posmatra broj propisanih recepata na teritoriji Raškog okruga se beleži povećanje prosečnog broja recepata po izabranom lekaru i to za 1.5% u službi za zdravstvenu zaštitu žena, preko 4% u službi za zdravstvenu zaštitu dece do 6.4% u opštoj medicini, što je rezultiralo i povećanjem broja izdatih recepata na teret RZZO po stanovniku sa 6.9 na 8.1. Izabrani lekari opšte medicine i ginekologije su povećali broj izdatih uputa za laboratoriju za 17.4% odnosno 0.2%, a pedijatrije smanjili za 7.9%. U službi opšte medicine imamo neznatno povećanje broja uputa za specijalističko konsultativne službe dok su ginekolozi dali 16% više uputa u 2010.god nego u prethodnoj, a pak pedijatri manje za 2.6%. Broj uputa za rendgen dijagnostiku beleži pad od 4.5% na opštoj medicini, preko 16.6% na pedijatriji do 18.5% na ginekologiji dok za ultrazvuk imamo manji broj uputa od strane izabranog lekara u službi opšte medicine a povećanje na pedijatriji za 10% i ginekologiji za 18.1%. U nekim domovima zdravlja Raškog okruga, broj ugovorenih izabranih lekara je manji od normativa prema Pravilniku o uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti, što može delimično objasniti veću vrednost pojedinih indikatora u odnosu na druge domove zdravlja (u službi za zdravstvenu zaštitu odraslog stanovništva u DZ Novi Pazar, DZ Tutin, DZ Kraljevo, služba za zdravstvenu zaštitu dece u DZ Tutin, DZ novi Pazar, DZ Kraljevo).

Pokazatelj koji se odnosi na obuhvat vakcinacijom protiv gripa osoba starijih od 65 godina zavisi od broja distribuiranih vakcina po domovima zdravlja i potrebno je pri raspodeli vakcina voditi računa o udelu ove populacije u ukupnom broju stanovnika. Vrednost ovog pokazatelja beleži pad u odnosu na 2009.godinu kada je svaki peti stanovnik stariji od 65 godina primio vakcinu protiv sezonskog gripa na obuhvat ove populacije od nepunih četrnaest posto.

U stomatološkoj zdravstvenoj zaštiti takođe se primećuje povećanje prosečnog broja poseta po stomatologu za 3.1% i to značajnije u uzrasnoj grupi do 18 godina. Kod starosne grupe od 7 godina sistematskim pregledom je obuhvaćeno 90% dece, sa svim zdravim zubima je tek jedna trećina sedmogodišnjaka, kod svih pregledanih je izvršena lokalna aplikacija fluorida a nešto više od četvrtine pregledanih imaju zalivene fisure na prvom molaru. 70% dvanaestogodišnjaka je obuhvaćeno sistematskim pregledom, dve trećine je obuhvaćeno lokalnom aplikacijom fluorida, što je manje nego u 2009.god. Vrednost KEP-12 za nivo okruga je još uvek veća od vrednosti koju preporučuju SZO, a posebno Nacionalni program preventivne stomatološke zaštite 2009-2015.god. i iznosi 3.72, pri čemu je kod dece pregledane u dva doma zdravlja (DZ Kraljevo i DZ Vrnjačka Banja) ta vrednost manja od 3, a ni u jednom nema vrednost manju od 2. Manje od polovine korisnika uzrasta do 18 i preko 18 godina je dobilo najmanje jednu plombu pri čemu se kod prve uzrasne grupe beleži pad tog procenta sa 49.1% na 41.4% a kod starijih od 18 godina porast sa 42.8% na 46.6%. Osim ovih pokazatelja kod starijih od 18 godina beleži se porast procenata korisnika kod kojih je konzervativno tretirana paradontopatija.

U specijalističko konsultativnim službama PZZ primećuje se smanjenje dužine čekanja a povećanja procenta zakazanih poseta, pri čemu domovi zdravlja koji pokrivaju teritoriju sa manje od 50000 stanovnika ne zakazuju ove preglede.

Kada se posmatraju pokazatelji kvaliteta u oblasti farmaceutske delatnosti primećuje se povećanje njihovih vrednosti u odnosu na prethodnu godinu, osim kada su u pitanju magistralni/galenski lekovi Tako je svaki farmaceut prosečno izdao za 11.7% više recepata, 22.3% naloga za medicinska sredstva ali je za 42.7% manje napravio magistralnih lekova, a svaki stanovnik Raškog okruga je dobio prosečno 8.1 recept na teret RZZO-a, dok je u 2009.godini bilo po recept manje, odnosno 6.9 recepata po stanovniku.

U oblasti bolničke zdravstvene zaštite primećuje se smanjenje broja lečenih pacijenata u opštim bolnicama za 1.3% i broja bolesničkih dana za 2.2% što se može objasniti posledicom smanjenja posteljnoh fonda OB Kraljevo nakon zemljotresa koji je zadesio ovu opštinu početkom novembra prošle godine. Prosečna dužina bolničkog lečenja na nivou ustanove je gotovo ista za opšte bolnice kao u 2009.god., i dalje se najduže leži na odeljenjima interne medicine a ove godine najkraće na odeljenju ginekologije dok je u 2009.godini to bilo na pedijatriji, a takođe nema promene  ni u prosečnoj dužini bolničkog lečenja od infarkta i cerebrovaskularnog insulta.

Što se tiče stope letaliteta za nivo opštih bolnica nema promene u njenoj vrednosti, stopa letaliteta od infarkta miokarda se održava na nivou manjem od 10 dok kod specifične stope letaliteta od cerebrovaskularnog insulta u prošloj godini imamo smanjenje na 20.1 dok je u 2009.godini imala vrednost 21.26, ali je i dalje veća od stope u 2008.godini kada je iznosila 19.79. Neznatno se povećala i stopa letaliteta operisanih i neoperisanih pacijenata, procenat umrlih u prvih 48 sati, a smanjio se broj preoperativnih dana na vrednost manju od jednog dana i procenat pacijenata upućenih u druge ustanove istog ili višeg nivoa osim rehabilitacije.

Kod procenta obdukovanih u 2010.godini imamo najmanju vrednost ovog pokazatelja od početka praćenja i iznosi svega 0.21% od ukupnog broja umrlih.

U oblasti ginekologije i akušerstva imamo smanjenje broja porođaja na nivou okruga za 3.5%, povećanje procenta porođaja koji su završeni carskim rezom za 7.6%, povećanje broja povreda porodilja pri porođaju ali iz razloga bolje evidencije u OB Novi Pazar, nijedna trudnica ni porodilja nisu umrle tokom hospitalizacije u OB Raškog okruga.

Ako posmatramo period od 2004.do 2010.godine prosečna dužina bolničkog lečenja se smanjila sa 8.1 na 6.1 dan, broj preoperativnih dana posle skoka u 2007. i 2008.godini beleži vrednost manju od jednog dana kao i na početku praćenja ovih pokazatelja, opšta stopa letaliteta ima manju vrednost od tri a specifične stope letalitata od infarkta miokarda i cerebrovaskularnog insulta beleže pad u posmatranih sedam godina.

U specijalističko-konsultativnim službama Raškog okruga je realizovano 13.4% pregleda nego u 2009.godini a imamo i povećanje procenta zakazanih poseta sa oko trećine na 43.9%.  Razlog povećanja broja zakazanih poseta se može objasniti (pošto se iste zakazuju samo u OB Kraljevo) posledicama elementarne katastrofe tj. zemljotresa koji je zadesio opštinu Kraljevo početkom novembra meseca 2010.godine koja je dovela do smanjenja broja postelja u ovoj zdravstvenoj ustanovi a to je dovelo do povećanja broja specijalističkih pregleda za 13.9% u odnosu na 2009.godinu.

U oblasti transfuziologije primećuje se povećanje prosečnog broja davanja za 8.5% ali je i dalje njegova vrednost po lekaru manja od preporučenog nacionalnog standarda od 1500 davanja po lekaru. Postoji smanjenje davanja u mobilnim timovima, procenat odbijenih davaoca ne pokazuje promene u odnosu na prethodnu godinu na ukupnom nivou, smanjen je procenat namenskih davanja na trećinu ali je i dalje značajno ispod preporučenog standarda od <1%. Prerada (procesuiranje) krvi je u porastu u odnosu na 2009.godinu pri čemu je na ukupnom nivou za Raški okrug manja od preporučenog standarda ali je u OB Kraljevo ovaj standard zadovoljen, kao i standard vezan za procenat izdate cele krvi koji iznosi 0.19% a cilj kvaliteta je da bude manji od 2%.

Kad se posmatraju pokazatelji kvaliteta u specijalnim bolnicama Raškog okruga primećuje se smanjenje broj lečenih lica za 11.4% a broja bolesničkih dana za 9.3%. Prosečna dužina bolničkog lečenja u ovim bolnicama je veća nego u prethodnoj godini i iznosi gotovo 13 dana, takođe je povećana i prosečna dužina bolničkog lečenja za obolele od cerebrovaskularnog insulta sa 25.77 na 26.1 dana a smanjena za obolele od   infarkta miokarda sa 9.44 na 6.26 dana.

Pokazatelji kvaliteta u oblasti Lista čekanja se moraju tumačiti sa rezervom iz razloga ograničenja softverskog programa RZZO koji je izvor podataka za iste kao i zbog kvara aparata za CT dijagnostiku u obe opšte bolnice okruga. Kad je u pitanju ugradnja totalne proteze kuka i kolena broj operisanih pacijenata je konstantan u poslednje tri godine, ali se broj pacijenata na listi čekanja kao i prosečna dužina čekanja na intervenciju povećao. Kod operacije katarakte sa ugradnjom lens-implantata broj pacijenata na listi čekanja se smanjio od 2007.godine a prosečna dižina čekanja na intervenciju se produžila sa 28 na 41 dan.

U Zavodu za javno zdravlje Kraljevo imamo povećanje broja edukacija, povećanje broja manifestacija po kalendaru zdravlja u lokalnoj zajednici, reviziju vakcinalnih kartona na svim  vakcinalnim punktovima, smanjenje broja stručnih mišljenja na analizirane uzorke za higijenu i humanu ekologiju po lekaru za 2.8%, pri čemu ovaj pokazatelj zavisi od zahteva klijenata i smanjenje broja uzoraka na odeljenju za toksikologiju i sanitarnu mikrobiologiju iz razloga što su ranijih godina bili prikazivane i  namirnice.

Obuhvat zaposlenih edukacijama za sticanje i obnovu veština i znanja pokazuje najveći procenat u poslednje tri godine a kao razlog može se smatrati i obaveza za sticanje bodova neophodnih za produženje licence. Sve ustanove imaju veći procenat zaposlenih koji su bar jednom učestvovali u edukaciji od preporučenog standarda od 30%.

Predlozi i sugestije

  • Potrebna je revizija obaveznih pokazatelja sa akcentom na preventivne usluge u oblasti primarne zdravstvene zaštite i primena preporučenih pokazatelja.
  • Potrebno je definisati nacionalne standarde za pokazatelja kvaliteta kao što postoji u oblasti transfuziologije, jer se za sada pri upoređivanju koriste dobijeni proseci.
  • Potrebna je standardizacija stope bolničkog letaliteta u odnosu na starost pacijenata.
  • Nepotpuni su podaci o bolničkim infekcijama jer sve što ima vrednost nula je pitanje da li je podatak validan.
  • Pokazatelji kvaliteta zdravstvene zaštite koji se prate u specijalnim bolnicama nisu specifični za ovu vrstu zdravstvene ustanove, a takođe nemamo podatke za slične ustanove u Srbiji sa kojima bi bilo adekvatno poređenje. Potrebno je definisati pokazatelje kvaliteta za ovakvu vrstu ustanova sa osvrtom na patologiju za koju ustanove obavljaju rehabilitaciju.

Pokazatelji kvaliteta rada zdravstvenih ustanova Raškog okruga za 2009. godinu

U procesu stalnog unapređenja kvaliteta rada u zdravstvenim ustanovama, već šestu godinu za redom, uz ostale aktivnosti, prate se pokazatelji kvaliteta zdravstvene zaštite. U 2009.godini pokazatelji su praćeni, po drugi put na godišnjem nivou i prikazana je Analiza pokazatelja kvalitata rada zdravstvenih ustanova Raškog okruga.

Pokazatelji kvaliteta se utvrđuju po nivoima zdravstvene delatnosti, vrstama zdravstvenih ustanova i medicinskim granama i obuhvataju kako pokazatelje kvaliteta rada zdravstvenih ustanova, tako i pokazatelje kvaliteta koji se odnose na: rad komisije za unapređenje kvaliteta, sticanje i obnovu znanja i veština zaposlenih, vođenja lista čekanja, bezbednost pacijenata, zadovoljstvo korisnika uslugama zdravstvene službe i zadovoljstvo zaposlenih.

Zaključak

Na teritoriji Raškog okruga sve zdravstvene ustanove su dostavile obavezne pokazatelje kvaliteta zdravstvene zaštite, a DZ Kraljevo, DZ Tutin i Zavod za javno zdravlje Kraljevo su pratili i pojedine preporučene pokazatelje kvaliteta rada.

U oblasti primarne zdravstvene zaštite primećuje se povećanje udela preventivnih poseta u ukupnom broju poseta i to najviše u službi za zdravstvenu zaštitu žena gde je udeo preventivnih pregleda veći od polovine ukupnog broja poseta. Broj poseta po lekaru u službi opšte medicine beleži pad od gotovo 6% u odnosu na 2008.godinu, u službi za zdravstvenu zaštitu dece je gotovo isti a u službama za zdravstvenu zaštitu žena i u medicini rada povežanje od 26.8% odnosno 18.56%. U stomatološkoj zdravstvenoj zaštiti takođe se primećije povećanje prosečnog broja poseta po stomatologu, povećanje procenta dece obuhvaćene lokalnom aplikacijom fluorida i u sedmoj i u dvanaestoj godini, povećanje procenta pacijenata koji su pri prvoj poseti dobili plombu, kao i procenta korisnika kod kojih je konzervativno tretirana paradontopatija. Vrednost KEP-12 za nivo okruga je još uvek veća od vrednosti koju preporučuje SZO ali je u dva doma zdravlja ta vrednost manja od 3.  U specijalističko konsultativnim službama PZZ primećuje se smanjenje dužine čekanja a u ovim službama sekundarnog nivoa došlo je do povećanja procenta zakazanih poseta dok je dužina čekanja gotovo ista.

Pri upoređivanju dobijenih podataka, naročito kad su u pitanju pregledi, preventivni i kurativni nađena je razlika u dobijenim podacima iz različitih izveštaja. U pojedinim domovima zdravlja broj preventivnih pregleda koji su dostavljeni u okviru realizacije Planova rada se potpuno razlikuje od broja preventivnih pregleda dostavljenih u okviru obaveznih pokazatelja za kvalitet. I dobro definisan pokazatelj je loš pokazatelj ako su podaci potrebni za njegovo izračunavanje netačni.

Pokazatelj koji se odnosi na obuhvat vakcinacijom protiv gripa osoba starijih od 65 godina zavisi od broja distribuiranih vakcina po domovima zdravlja i potrebno je pri raspodeli vakcina voditi računa o udelu ove populacije u ukupnom broju stanovnika.

U oblasti bolničke zdravstvene zaštite, u poređenju sa prethodnom godinom došlo je do smanjenja prosečne dužine bolničkog lečenja na ukupnom nivou, a takođe i za obolele od infarkta miokarda i cerebrovaskulatnog insulta. Stopa letaliteta za infarkt miokarda je na nivou okruga u 2009.god. nešto niža nego prethodne godine a za cerebrovaskularni insult i ukupna stopa letaliteta je nešto viša nego u 2008.god. Procenat bolesnika poslati u druge zdravstvene ustanove istog ili višeg nivoa, osim rehabilitacije se smanjio, procenat umrlih upućenih na obdukciju i dalje veoma nizak, a procenat porođaja završenih carskim rezom isti kao prethodne godine. U službama za transfuziju krvi opštih bolnica Raškog okruga došlo mje do smanjenja broja davanja krvi po lekaru, procenat davanja krvi na terenu je i dalje niži od preporučenih standarda, aprocenat namenskih davanja i dalje je visok.

Predlozi i sugestije

  • Potrebna je revizija obaveznih pokazatelja sa akcentom na preventivne usluge u oblasti primarne zdravstvene zaštite i primena preporučenih pokazatelja.
  • Potrebno je definisati nacionalne standarde za pokazatelja kvaliteta kao što postoji u oblasti transfuziologije, jer se za sada pri upoređivanju koriste dobijeni proseci.
  • Potrebna je standardizacija stope bolničkog letaliteta u odnosu na starost pacijenata.
  • Nepotpuni su podaci o bolničkim infekcijama jer sve što ima vrednost nula je pitanje da li je podatak validan.
  • Neusaglašenost podataka koji se dobijaju za različite svrhe.
  • Pokazatelji kvaliteta zdravstvene zaštite koji se prate u specijalnim bolnicama nisu specifični za ovu vrstu zdravstvene ustanove, a takođe nemamo podatke za slične ustanove u Srbiji sa kojima bi bilo adekvatno poređenje. Potrebno je definisati pokazatelje kvaliteta za ovakvu vrstu ustanova sa osvrtom na patologiju za koju ustanove obavljaju rehabilitaciju.

Pokazatelji kvaliteta rada zdravstvenih ustanova Raškog okruga za 2008. godinu

Za 2008.godinu pokazatelji kvaliteta su, po prvi put praćeni na godišnjem nivou.

Kako nije održana V nacionalna konferencija o unapređenju kvaliteta rada zdravstvenih ustanova i ne raspolažemo podacima za nivo republike, analiza pokazatelja se odnosi samo na ustanove sa teritorije Raškog okruga i dopunu analize ćemo uraditi nakon dobijanja proseka za nivo države.

Zaključak

Potrebna je revizija obaveznih pokazatelja sa akcentom na preventivne usluge u oblasti primarne zdravstvene zaštite i primena preporučenih pokazatelja.

Potrebno je definisati nacionalne standarde za pokazatelja kvaliteta kao što postoji u oblasti transfuziologije, jer se za sada pri upoređivanju koriste dobijeni proseci, ovoga puta za nivo okruga jer republički nisu bili dostupni.

Pri upoređivanju dobijenih podataka, naročito kad su u pitanju pregledi, preventivni i kurativni nađena je razlika u dobijenim podacima iz različitih izveštaja. U pojedinim domovima zdravlja broj preventivnih pregleda koji su dostavljeni u okviru realizacije Planova rada se potpuno razlikuje od broja preventivnih pregleda dostavljenih u okviru obaveznih pokazatelja za kvalitet. I dobro definisan pokazatelj je loš pokazatelj ako su podaci potrebni za njegovo izračunavanje netačni.

Pokazatelj koji se odnosi na obuhvat vakcinacijom protiv gripa osoba starijih od 65 godina zavisi od broja distribuiranih vakcina po domovima zdravlja i potrebno je pri raspodeli vakcina voditi računa o udelu ove populacije u ukupnom broju stanovnika.

Potrebna je standardizacija stope bolničkog letaliteta u odnosu na starost pacijenata.

Nepotpuni su podaci o bolničkim infekcijama jer sve što ima vrednost nula je pitanje da li je podatak validan.

Kada su u pitanju pokazatelji kvaliteta zdravstvene zaštite u službama za transfuziju krvi potrebno je definisati pokazatelje za oblast laboratorijske dijagnostike.

Pokazatelji kvaliteta zdravstvene zaštite koji se prate u specijalnim bolnicama nisu specifični za ovu vrstu zdravstvene ustanove, a takođe nemamo podatke za slične ustanove u Srbiji sa kojima bi bilo adekvatno poređenje. Potrebno je definisati pokazatelje kvaliteta za ovakvu vrstu ustanova sa osvrtom na patologiju za koju ustanove obavljaju rehabilitaciju.

Pokazatelji kvaliteta rada zdravstvenih ustanova Raškog okruga za period jul - decembar 2007 godine

Napori da se obezbedi kvalitetno lečenje pacijenata i najpovoljniji ishod po njegovo zdravlje stari su koliko i lekarska profesija. “Kvalitet zaštite je stepen do koga zdravstvena služba za individue i populaciju povećava verovatnoću željenih zdravstvenih ishoda i istovremeno je u skladu sa aktuelnim profesionalnim znanjem“ (definicija koju je dao Institut za medicinu u SAD 1990.god.). Iako je ishod proizvod niza faktora vezanih za pružanje zdravstvene zaštite, ne sme se zaboraviti da na ishod utiču i karakterisitke bolesti, osobine samog pacijenta, činioci sredine i drugi faktori van kontrole službe, što upućuje na zaključak da se ishod može smatrati pokazateljem kvaliteta samo u meri u kojoj je nastao kao rezultat pružanja zdravstvene zaštite.

Uvođenje regulativnih i legislativnih mehanizama kao i organizovane aktivnosti na proceni kvaliteta rada zdravstvenih ustanova su novijeg datuma. U poslednje dve decenije u oblasti kvaliteta zdravstvene zaštite učinjeno je mnogo u svim zemljama sveta i postignut je konsenzus i među stručnjacima i među donosiocima odluka da je kvalitet jedna od najznačajnijih dimenzija i svojstava zdravstvenog sistema.

U našoj zemlji je, pre donošenja sistemskih zakona, u junu mesecu 2004.god. izdato Objašnjenje za praćenje kvaliteta u zdravstvenim ustanovama u okviru kojeg su definisani klinički kriterijumi i metodologija za utvrđivanje liste i vremena čekanja za zdravstvene usluge, pokazatelji kvaliteta rada i upitnici za merenje zadovoljstva korisnika. Potom je u decembru 2005.god. donet Zakon o zdravstvenoj zaštiti (gde se član 203 odnosi na kvalitet zdravstvene zaštite), a u junu 2007.godine i Pravilnik o pokazateljima kvaliteta zdravstvene zaštite kojim se utvrđuju obavezni i preporučeni pokazatelji kvaliteta.

Pokazatelji kvaliteta se utvrđuju po nivoima zdravstvene delatnosti, vrstama zdravstvenih ustanova i medicinskim granama i obuhvataju kako pokazatelje kvaliteta rada zdravstvenih ustanova, tako i pokazatelje kvaliteta koji se odnose na: rad komisije za unapređenje kvaliteta, sticanje i obnovu znanja i veština zaposlenih, vođenja lista čekanja, bezbednost pacijenata, zadovoljstvo korisnika uslugama zdravstvene službe i zadovoljstvo zaposlenih.

Zaključak

Na teritoriji Raškog okruga sve zdravstvene ustanove su dostavile obavezne pokazatelje kvaliteta zdravstvene zaštite.

Iako je Pravilnik o pokazateljima rada objavljen  22.juna 2007.god. nije počela evidencija svih traženih podataka od prvog jula jer je većina ustanova čekala Metodološko uputstvo koje je prosleđeno početkom avgusta meseca.

Potrebno je definisati nacionalne standarde za pokazatelja kvaliteta kao što postoji u oblasti transfuziologije.

Pri upoređivanju dobijenih podataka, naročito kad su u pitanju pregledi, preventivni i kurativni nađena je razlika u dobijenim podacima iz različitih izveštaja. U pojedinim domovima zdravlja broj preventivnih pregleda koji su dostavljeni u okviru realizacije Planova rada se potpuno razlikuje od broja preventivnih pregleda dostavljenih u okviru obaveznih pokazatelja za kvalitet. I dobro definisan pokazatelj je loš pokazatelj ako su podaci potrebni za njegovo izračunavanje netačni.

Pokazatelj koji se odnosi na obuhvat vakcinacijom protiv gripa osoba starijih od 65 godina zavisi od broja distribuiranih vakcina po domovima zdravlja i potrebno je pri raspodeli vakcina voditi računa o udelu ove populacije u ukupnom broju stanovnika.

Nivo razlike između posmatranih pokazatelja (prosečan broj recepata i uputa na 100 poseta po lekaru) je na Raškom okrugu značajno manji nego na republičkom nivou.

Potrebna je revizija obaveznih pokazatelja sa akcentom na preventivne usluge u oblasti primarne zdravstvene zaštite i primena preporučenih pokazatelja.

Kada su u pitanju pokazatelji kvaliteta u sekundarnoj zdravstvenoj zaštiti primećuje se mali broj izvršenih obukcija u opštim bolnicama.

Potrebna je standardizacija stope bolničkog letaliteta u odnosu na starost pacijenata.

Nepotpuni su podaci o bolničkim infekcijama jer sve što ima vrednost nula je pitanje da li je podatak validan.

Podaci iz oblasti urgentne medicine su naknadno traženi od strane referentne ustanove jer je prvobitno dobijena informacija da samo ustanove koje imaju ovakvu organizacionu jedinicu dostavljaju taražene podatke a u OB Raškog okruga postoje službe za prijem pacijenata na bolničko lečenje.

Kada su u pitanju pokazatelji kvaliteta zdravstvene zaštite u službama za transfuziju krvi potrebno je definisati pokazatelje za oblast laboratorijske dijagnostike.

Pokazatelji kvaliteta zdravstvene zaštite koji se prate u specijalnim bolnicama nisu specifični za ovu vrstu zdravstvene ustanove, a takođe nemamo podatke za slične ustanove u Srbiji sa kojima bi bilo adekvatno poređenje. Potrebno je definisati pokazatelje kvaliteta za ovakvu vrstu ustanova sa osvrtom na patologiju za koju ustanove obavljaju rehabilitaciju.

Još članaka...

Lokacija

Javne nabavke

Nabavke
Obaveštenja

Konakt

Radno vreme

Po - Pe od 7 do 14
Subota /