Pokazatelji kvaliteta rada zdravstvenih ustanova Raškog okruga za period jul 2004 - jun 2007 godine
Sprovođenje i unapređenje kvaliteta rada zdravstvenih ustanova tj. zdravstvene zaštite je sastavni deo svakodnevne aktivnosti ne samo zdravstvenih radnika već i svih zaposlenih u sistemu zdravstvene zaštite i predstavlja kontinuirani proces sa ciljem dostizanja višeg nivoa efikasnosti i efektivnosti u radu kao i veće satisfakcije pacijenata.Ministarstvo zdravlja Republike Srbije u saradnji sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje je do donošenja novih sistemskih zakona za oblast zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, aprila meseca 2004.god. donelo Objašnjenje za praćenje kvaliteta rada u zdravstvenim ustanovama broj 011-00-00018/04-03 u okviru kojeg su definisani klinički kriterijumi i metodologija za utvrđivanje liste i vremena čekanja za zdravstvene usluge u zdravstvenim ustanovama, i Upitnici za merenje zadovoljstva korisnika zdravstvenom zaštitom. U junu mesecu 2007.god. objavljen je Pravilnik o pokazateljima kvaliteta zdravstvene zaštite (Sl. glasnik RS br.57) u kome su definisani novi obavezni i preporučeni pokazatelji za praćenje kvalitata zdravstvene zaštite koji će se primenjivati od druge polovine ove godine.
Posle tri godine u okviru praćenja i unapređenja kvaliteta rada zdravstvenih ustanova Raškog okruga izvršili smo analizu do sada praćenih pokazatelja za ustanove primarne i sekundarne zdravstvene zaštite i rehabilitacije.
- Opšta medicina
- Zdravstvena zaštita dece
- Zdravstvena zaštita žena
- Stomatologija
- Medicina rada
- Opšte bolnice i stacionari
- Specijalne bolnice - oblast rehabilitacije
Zaključak
Cilj ovakvog prikaza vrednosti indikatora koje su ustanove dostavile Zavodu za javno zdravlje u Kraljevu je da omogući zdravstvenim ustanovama Raškog okruga da sagledaju svoj rad i poziciju u odnosu na ostale ustanove sa okruga. Takođe je, potrebno da menadžeri ustanova i Komisije za kvalitet upoznaju svoje saradnike koji inače rade na aktivnostima za unapređenje kvaliteta sa dobijenim pokazateljima kako bi isti radili na unapređenju svoji usluga i doveli do boljih rezultata u narednom izveštajnom periodu. Kada su u pitanju indikatori za PZZ jošnemamo razvijene standarde, postoji i problem u razvijenosti ZIS koji su različiti u zavisnosti od opremljenosti ustanova, a i osetljivost indikatora nije specifična. Može se uopšteno reći da nema značajnih promena pokazatelja procesa rada osim u oblasti stomatološke zdravstvene zaštite. Kod sekundarne zdravstvene zaštite takođe treba biti obazriv pri tumačenju indikatora. Ipak je potrebno reći da visoke stope letaliteta kako opšteg tako i specifičnog unose kod pacijenta nesigurnost, nepoverenje kako prema samom kadrovskom potencijalu tako i prema zdravstvenoj ustanovi, što utiče na rejting ustanove. Potrebno je definisati osetljivije pokazatelje kvaliteta procesa rada pogotovu za oblast preventivne zdravstvene zaštite.
Treba naglasiti da ovi pokazatelji nisu specifični za zdravstvene ustanove koje obavljaju rehabilitaciju, a takođe nemamo podatke za slične ustanove u Srbiji sa kojima bi bilo adekvatno poređenje. Shodno tome potrebno je definisati pokazatelje kvaliteta za ovakvu vrstu ustanova sa osvrtom na patologiju za koju ustanove obavljaju rehabilitaciju.
Inače, izračunavanje ukupnog težinskog skora kvaliteta i rangiranje zdravstvenih ustanova imalo je numerički opseg od 0 -100 pri čemu je u skoru kvalitet procesa rada učestvovao sa 30%, isto toliko zadovoljstvo korisnika, a edukacija i rezultati rada Komisije za kvalitet sa po 20%.