• Image 02

    Centar za prevenciju i kontrolu bolesti

    Praćenje i proučavanje uzroka poremećaja zdravlja i preduzimanje mera za njihovo sprečavanje i suzbijanjesu osnovna delatnost  Centra  za prevenciju i kontrolu bolesti. Centar svoje aktivnosti realizuje u okviru organizacionih jedinica: Odeljenja za zaraznih bolesti i Odeljenja za nezarazne bolesti.
    Pročitaj Više

  • Image 04

    Centar za higijenu i humanu ekologiju

    Osnovni zadatak svih delatnosti centra je unapređenje zdravlja stanovništva.

    Takav cilj postiže se putem unapređenja stanja životne sredine, uz interdisciplinarni i preventivni pristup. Centar se bavi merenjem, analizom i praćenjem mikrobioloških, fizičkih i hemijskih faktora životne sredine koji mogu, posredno ili neposredno, uticati na zdravlje stanovništva.
    Pročitaj više

  • Image 01

    Centar za mikrobiologiju

    Centar za mikrobiologiju se sastoji iz dve organizacione celine, odeljenje za sanitarnu mikrobiologiju i odeljenje za kliničku mikrobiologiju kao i odseka za pripremu hranljivih podloga. Poslovi odeljenja za sanitarnu mikrobiologiju obuhvataju ispitivanje uzoraka životnih namirnica, voda i predmeta opšte upotrebe koji potiču od širokog spektra korisnika naših usluga u cilju permantentne kontole proizvodnje i prometa kao i utrvrđivanje mikrobioloških uzročnika i rezervoara epidemija kao i puteva njihovog prenošenja iz uzoraka nehumanog porekla.
    Pročitaj više

  • Image 02

    Centar za promociju zdravlja, analizu, planiranje i organizaciju zdravstvene zaštite, informatiku i biostatistiku u zdravstvu

    Ovaj Centar obavlja koordinativnu i plansku delatnost u oblasti promocije zdravlja, prati i proučava zdravstveno stanje stanovništva, rad i razvoj zdravstvene službe i predlaže i preduzima odgovarajuće mere u cilju zaštite i unapredjenja zdravlja stanovništva Raškog okruga.
    Pročitaj više

  • Image 02 Prevencija
  • Image 03 Higijena
  • Image 04 Mikrobiologija
  • Image 01 Statistika

Конкурс за литерарни састав и ликовни рад у оквиру кампање Октобар месец правилне исхране 2016. године

ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ „ДР МИЛАН ЈОВАНОВИЋ БАТУТ“

ЦЕНТАР ЗА ПРОМОЦИЈУ ЗДРАВЉА

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ КРАЉЕВО

РAСПИСУЈУ КОНКУРС

за литерарни састав и ликовни рад

у оквиру кампање Октобар месец правилне исхране 2016. године и

обележавања 16. oктобра „Светског дана хране“ – на тему:

„ЗДРАВЉЕ НА УСТА УЛАЗИ”

Светска недеља дојења 1-7. август 2016. године „Дојење – кључ одрживог развоја” и Национална недеља промоције дојења 30. септембар–7. октобар 2016. године

Светска недеља дојења је глобална кампања која се одржава у око 150 земаља света, чији је циљ да створи и подигне друштвену свест о значају и предностима дојења, али и да обезбеди подршку дојењу и тиме унапреди заштиту здравља мајке и детета. Званични датум Светске недеље дојења на глобалном нивоу је од 1. до 7. августа, али се државама, организацијама и институцијама предлаже да за обележавање и активности поводом Светске недеље дојења изаберу најприкладније догађаје или датуме у њиховим земљама.У нашој земљи, као и у многим другим земљама, за датум обележавања Светске недеље дојења изабрана је 40. недеља у години, зато што трудноћа траје четрдесет недеља.

Конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова

 ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ „ДР МИЛАН ЈОВАНОВИЋ БАТУТ“

ЦЕНТАР ЗА ПРОМОЦИЈУ ЗДРАВЉА

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ КРАЉЕВО

 

РАСПИСУЈУ КОНКУРС

ЗА ИЗБОР НАЈБОЉИХ ЛИКОВНИХ И ЛИТЕРАРНИХ РАДОВА НА ТЕМУ

 

„ДОЈЕЊЕ :КЉУЧ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА“

Конкурс је део кампање Национална недеља дојења и намењен је деци из предшколских установа и ученицима основних школа у Србији. Циљ конкурса је да се подстакне здравствено васпитни рад у вртицима и основним школама на тему дојења.

Светски дан срца 29. септембар 2016. године - „Оснажите свој живот”

Светски дан срца 2016. године усмерен је на ширење порука које се односе на то шта људи могу да ураде да побољшају здравље свог срца. Правилна исхрана, редовна физичка активност, престанак пушења, контрола телесне тежине и крвног пртиска могу значајно да смање ризик за настанак болести срца и крвних судова у свим популационим групама.


Болести срца и крвих судова су светски убица број један. Сваке године, оне су одговорне за 17,3 милиона прераних смрти, а 2030. године број умрлих порашће на 23 милиона. Али многе кардиоваскуларне болести се могу спречити елиминацијом фактора ризика као што су употреба дувана, неправилна исхрана и недостатак физичке активности.

Lokacija

Javne nabavke

Nabavke
Obaveštenja

Radno vreme

Po - Pe od 7 do 14
Subota /