XXVI Недеља здравља уста и зуба

„Осмехни се здраво”

У циљу интензивирaња активности које имају за циљ унапређење и очување орaлног здравља, у Србији се дуже од две деценије, сваке године у трећој недељи маја традиционално обележава Недеља здравља уста и зуба.

Током кампање организују се бројне јавне и друге манифестације у којима учествује стручна јавност, али и општа популација, а посебно су активна деца предшколског и основношколског узраста, наставници и родитељи.

 Овогодишња кампања се обележава од 17. до 23. маја 2016. године под слоганом „Осмехни се здраво”, а спроводе је Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института/завода за јавно здравље и Стоматолошким факултетом Универзитета у Београду. Носиоци и координатори активности током Недеље здравља уста и зуба на нивоу округа су окружни институти и заводи за јавно здравље, а за територију сваке општине службе стоматолошке заштите домова здравља, уз активно учешће приватне стоматолошке праксе, локалне заједнице, приватног сектора и удружења грађана.

Циљеви обележавања Недеље здравља уста и зуба су:

 

• Подстицати доносиоце одлука за подршку мерама за унапређење оралног здравља становништва
• Мобилисати све секторе друштва на заједничке акције које имају за циљ промоцију оралног здравља
• Мотивисати здравствене раднике за спровођење здравствено васпитног рада на тему оралног здравља
• Указати на значај оралног здравља као значајне компоненте општег здравља и на могућност да се применом адекватних мера добро орално здравље може одржати током читавог живота
• Утицати на побољшање здравља уста и зуба деце и на стварање навике правилног одржавања хигијене и примену мера нопходних за очување оралног здравља.
• Допринети да се повећа број људи са очуваним оралним здрављем.

Орално здравље има велики утицај на опште здравље, самопоуздање, проблеме у друштвеним односима, а утиче и на кључне функције као што су говор и спавање. Као и претходне године слоган кампање „Осмехни се здраво” указује на значај доброг оралног здравља за свакодневне активности као што су говор и смех.

У свету 60–90% школске деце и близу 100% одраслог становништва има зубни квар. Трећина становништва 65–74 године старости у свету нема ниједан свој зуб.

Обољења потпорног апарата зуба, која могу довести до губитка зуба су присутна код 15–20% светске популације старости 35-44 године. Инциденција (број нових случајева) малигних обољења уста се креће од 1 до 10 случајева на 100 000 људи у већини земаља. Број оболелих од карцинома уста је релативно чешћи међу мушкарцима, старијим људима и људима са лошијим социоекономских статусом. Употреба дувана и алкохола су главни фактори ризика повезани са овим малигним обољењима.

У свету је, међу децом узраста 6–12 година, 16–40% је имало неку трауму зуба услед небезбедних игралишта и школског окружења, саобраћајних удеса и насиља.

Према последњем истраживању здравља из 2013. године становништва Србије sамо 8,3% становника Србије узраста 25 година и више има све своје зубе.

Као и у другим земљама и у Србији становници нижег образовног статуса и лошег материјалног стања у значајно већем проценту сопствено орално здравље процењују као лоше и у значајно мањем проценту редовно перу зубе. Ово указује на потребу изналажења начина да се повећа обухват становника из ових циљних група здравственоваспитаним радом и превентивним стоматолошким прегледима.

Мере заштите зуба треба спроводити током читавог живота почевши и пре ницања зуба, тј. током трудноће. Посебно значајна циљна група за превентиван рад су труднице и деца школског и предшколског узраста код којих се могу спровести скоро све мере заштите сталних и преосталих млечних зуба. У предшколском и школском узрасту се и много тога научи о оралном здрављу и навике о хигијени се устаљују.

 

Опште препоруке за очување оралног здравља су:

• Одржавање адекватне хигијене што подразумева редовно прање зуба ујутро и увече као после сваког оброка и коришћење конца за зубе
• Смањење уноса шећера и избалансирана исхрана
• Коришћење заштитне опреме за спортске активности и придржавање прописаних мера безбедности у саобраћају
• Безбедно физичко окружење
• Посете стоматологу ради редовне контроле, уклањање зубног каменца од стране стоматолога
• Престанак или смањење конзумирања алкохола
• Престанак пушења

Прва линија оралне здравствене заштите спроводи се са појединцем кроз превенцију, и пре свега се односи на добре навике прања зуба и редовне прегледе код стоматолога. Многа обољења уста и зуба се могу избећи уз повећану подршку влада, здравствених удружења и друштва, као и кроз програме финансирања превенције, откривања и лечења.

У циљу смањења оптерећења оралним обољењима потребно је и:

• Бити посвећен побољшању оралног здравља као делу ЕУ политике до 2020. године
• Указати на постојеће неједнакости у оралном здрављу
• Потстицати размене добре праксе
• Унапређивати податке и развијати заједничке методологије за процес прикупљања података и развијање базе знања у циљу превазилажења јаза који постоји између истраживања у области промоције оралног здравља и праксе
• Подржати развој кадра који се бави здрављем уста и зуба.

Обележавање Недеље здравља уста и зуба један је од начина да се подстакну активности које ће помоћи да се смањи оптерећење овим болестима на националном нивоу. Радећи заједно можемо ујединити напоре да спречимо епидемију каријеса, болести десни и губитак зуба и да помогнемо у одржању здравих зуба током живота.

Као и претходних година, у оквиру кампање Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ у сарадњи са мрежом института/завода за јавно здравље реализује конкурс за литерарни састав и ликовни рад у оквиру XXVI Недеље здравља уста и зуба 2016. године на тему: ОСМЕХНИ СЕ ЗДРАВО. Након избора најбољих ликовних и литерарних радова на нивоу округа, биће проглашени и најбољи радови на републичком нивоу.