Poruke za lekare koji prepisuju antibiotike u bolnicama

U čemu je problem?

• Bakterije rezistentne na antimikrobne lekove postaju svakodnevna pojava u bolnicama širom Evrope
• Pogrešna upotreba antibiotika može izazvati kolonizaciju ili infekciju rezistentnim bakterijama, kao što su meticilin- rezistentni Staph. aureus (MRSA), vankomicin-rezistentni enterokok (VRE) i multirezistentni Gram- negativni bacili.
• Zloupotreba antibiotika dovodi do povećane učestalosti infekcija koje izaziva Clostridium difficile
• Pojava, selekcija i širenje rezistentnih bakterija predstavljaju pretnju za zdravlje bolničkih pacijenata jer:
  • Infekcije izazvane rezisterntnim bakterijama povećavaju morbiditet, mortalitet i dužinu boravka u bolnici
  • Rezistencija često vodi do odlaganja terapije
  • Kašnjenje terapije ili neodgovarajuća terapija kod teških infekcija znači lošiji ili čak smrtni ishod.
  • Mogućnosti za sintetisanje novih antibiotika su ograničene, ako rezistencije nastavi da raste, može se desiti da više ne bude efikasnih antibiotika za neke infekcije

Ključne poruke za lekare u primarnoj zdravstvenoj zaštiti

Rastuća rezistencija bakterija na antibiotike preti da ugrozi efikasnost antibiotika u budućnosti

• Rastuća rezistencija bakterija na antibiotike sve veći je javno- zdravstveni problem u Evropi
• Dok se broj infekcija izazvanih rezistentnim bakterijama povećava, otkriće novih antibiotika ide sporo i ne obećava mnogo, što daje zabrinjavajuću sliku lečenja infekcija u budućnosti.

Ključne poruke za opštu javnost

Zapamtite: antibiotici ne deluju u slučaju virusnih infekcija, napr. gripa

 Antibiotici su efikasni samo u slučaju bakterijskih infekcija, ne deluju na viruse, npr. obične prehlade ili gripa.

 Antibiotici ne sprečavaju prenošenje virusa na druge osobe

 Pogrešna upotreba antibiotika ne pomaže, samo dovodi do razvoja rezistencije bakterija na antibiotike

 Uvek konsultujte svog lekara, ne uzimajte lekove na svoju ruku

Iz najdubljeg sna, 03.11.2010. Kraljevčane je probudio zvuk zastrašujuće tutnjave, a zatim potres. Jeziva škripa zidova, lomljava crepa, pucanje stakala. Nekoliko beskrajnih sekundi je prošlo dok tako probuđeni u mrklom mraku nismo shvatili šta se dešava i istčali van svojih domova. Kuće oštećene, zidovi popucali, dimnjaci polomljeni, ali nije strašno kako je moglo da bude s obzirom na intenzitet zemljotresa. Ukućani su dobro, niko nije povređen. Muškarci, žene i deca preplašeni. A šta je sa Zavodom, kako ga među nama zovemo? Šta se desilo sa trošnom zgradom, izgrađenom dobrovoljnim radom građana, još davne 1949. godine?