SVETSKI DAN ZDRAVLJA 7.APRIL 2012.GODINE

"Starenje i zdravlje: Zdravlje dodaje život godinama"

Svake godine 7. aprila se obeležava Svetski dan zdravlja kao godišnjica osnivanja Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Svetski dan zdravlja je globalna kampanja koja poziva lidere svih zemalja da se svake godine fokusiraju na jedan od javno-zdravstvenih problema od globalnog značaja i pruža mogućnost da se započne udružena akcija u cilju zaštite i unapređenja zdravlja i blagostanja ljudi.

Tema Svetskog dana zdravlja 2012. godine je Starenje i zdravlje, a ovogodišnji slogan kampanje je "Zdravlje dodaje život godinama" naglašavajući da dobro zdravlje tokom života pomaže starijim osobama da vode produktivan život u starosti i da budu podrška svojim porodicama i zajednici. Starenje dotiče svakog od nas – bilo da smo mladi ili stari, muškarci ili žene, bogati ili siromašni, bez obzira na to gde živimo.

Ključne činjenice

• broj osoba starijih od 60 godina udvostručio se od 1980. godine
• broj osoba starijih od 80 godina će biti skoro četiri puta veći do 2050. godine i iznosiće 395 miliona
• u narednih pet godina broj osoba starijih od 65 godina premašiće broj dece mlađe od 5 godina, a do 2050.godine i broj dece mlađe od 14 godina
• danas većina starijih osoba živi u ekonomski slabo razvijenim i nerazvijenim zemljama, a do 2050.godine oni će činiti 80% populacije.

U 21. veku, zdravlje određuju brojni društveni trendovi ali istovremeno zdravlje utiče na iste. Privreda se globalizuje, sve više ljudi živi i radi u gradovima, obrazac porodice se menja, a tehnologija ubrzano razvija. Starenje stanovništva predstavlja jednu od najvećih društvenih transformacija. Ubrzo, svet će imati više starih ljudi nego dece i biće više veoma starih ljudi nego ikada ranije.

1. Svet će imati sve više stanovnika u 80-tim ili 90-tim godinama života

Broj ljudi starih 80 i više godina, na primer, će se gotovo učetvorostručiti između 2000. i 2050. U istoriji nije nikada zabeležen toliki broj sredovečnih i starijih osoba koje imaju žive roditelje kao što je to slučaj danas. Mnoga deca će znati svoje babe i dede, pa čak i svoje pradede, a posebno svoje prababe. U proseku, žene žive šest do osam godina duže nego muškarci.

2. U prošlom veku poboljšani su pokazatelji očekivane dužine života

Očekivani životni vek za Čileanke je 1910.godine na primer bio 33 godine, a danas, ovaj pokazatelj iznosi 82 godine. Ovo predstavlja značajan dobitak od skoro 50 godina života u jednom veku i uglavnom se pripisuje poboljšanjima u javnom zdravlju.

3. Ubrzo, svet će imati više starih ljudi nego dece

Broj osoba starijih od 65 godina premašiće broj dece mlađe od 5 godina, a do 2050.godine i broj dece mlađe od 14 godina

4. Svetska populacija ubrzano stari

Između 2000. i 2050., proporcija starih preko 60 godina će se udvostručiti sa oko 11% na 22% svetske populacije. Apsolutni broj ljudi starosti 60 i više godina očekuje se da poraste od 605 miliona do 2 milijarde u istom periodu.

5. Zemlje sa niskim i srednjim dohotkom će doživeti najbrže i najdramatičnije demografske promene

Primera radi, trebalo je više od 100 godina da se deo Francuske populacije starije od 65 godina udvostruči od 7% do 14 %. Nasuprot tome, u zemljama kao što su Brazil i Kina biće potrebno manje od 25 godina da se dostigne isti rast.

DETERMINANTE ZDRAVOG STARENJA

1. Zdravo starenje je povezano sa zdravljem u ranijim fazama života

Neadekvatna ishrana ploda na primer, može da poveća rizik od bolesti u odraslom dobu, kao što su bolesti krvotoka i dijabetes. Respiratorne infekcije u detinjstvu mogu da povećaju rizik od hroničnog bronhitisa u odraslom dobu. Gojaznost u periodu adolescencije predstavlja rizik za nastanak hroničnih bolesti u odraslom dobu, kao što su dijabetes, bolesti srca i krvnih sudova, maligne bolesti, respiratorne i mišićno-skeletni poremećaji.

2. Ipak, koliko dobro starimo zavisi od brojnih faktora

Funkcionalna sposobnost biološkog sistema pojedinca povećava se tokom prvih godina života, dostiže svoj vrhunac u ranom odraslom dobu i nakon toga opada. Stopu opadanja određuje, bar delimično, naše ponašanje i izloženost mnogim faktorima tokom čitavog života: način ishrane, fizička aktivnost, izlaganje faktorima rizika kao što su pušenje, konzumiranje alkohola, ili izloženost toksičnim supstancama.

DEMOGRAFSKE PROMENE PRATE NOVI IZAZOVI

1. Čak i u siromašnim zemljama, najviše starih ljudi umre od hroničnih nezaraznih bolesti

Čak i u siromašnim zemljama, stari ljudi najviše umire od hroničnih nezaraznih bolesti, kao što su bolesti srca, rak i dijabetes, a ne od zaraznih i parazitarnih bolesti. Osim toga, stari ljudi često imaju više zdravstvenih problema istovremeno, kao što su na primer, dijabetes i bolesti srca.

2. Broj ljudi koji živi sa invaliditetom je u porastu zbog starenja stanovništva i većeg rizika od hroničnih zdravstvenih problema u starijem dobu

Oko 65% svih ljudi sa poremećajima vida su uzrasta 50 i više godina. Ova starosna grupa čini oko 20% svetske populacije. Sa povećanjem broja starih u mnogim zemljama više ljudi će imati problema sa poremećajem vida zbog godina starosti.

3. Na globalnom nivou, mnoge starije ososbe su pod rizikom od različitih oblika lošeg i nehumanog odnosa

Oko 4-6% stare populacije u razvijenim zemljama iskusilo je neki oblik maltretiranja kod kuće. Nasilno ponašanje u institucijama uključuje primenu fizičke sile, lišavanje dostojanstva starih (na primer ostavljajući ih u neurednoj odeći) i namerno neobezbeđivanje neophodne nege (dopuštajući im da razviju dekubituse, na primer). Loše postupanje sa starijim osobama može dovesti do ozbiljnih fizičkih povreda i dugoročnih psiholoških posledica.

4. Raste potreba za dugoročnom negom

Očekuje se da se broj starih ljudi koji nisu više u stanju da brinu sami o sebi u zemljama u razvoju učetvorostruči do 2050. godine. Mnogi veoma stari ljudi gube sposobnost da samostalno žive zbog ograničene pokretljivosti, psihološke ili moralne slabosti ili drugih fizičkih problema. Mnogima je potreban neki oblik dugoročne nege, što uključuje negu u staračkom domu, gerontodomaćice, pomoć u kući, brigu lokalne zajednice o starima i duži boravak u bolnici.

5. Širom sveta, kao posledica dužeg života, očekuje se dramatično povećanje broja ljudi sa demencijom poput Alchajmerove bolesti

Rizik od demencije naglo raste sa povećanjem godina starosti. Procenjuje se da 25-30% ljudi uzrasta 85 ili više godina ima određeni stepen smanjenja kognitivnih funkcija. Starijim ljudi sa demencijom u zemljama sa niskim i srednjim prihodima obično nije dostupna dugoročna nega koje njihovo stanje zahteva. Često njihove porodice nemaju finansijsku pomoć za brigu o starima u kućnim uslovima.

6. U kriznim situacijama stariji ljudi su posebno osetljivi

Kada se zajednice sele usled elementarnih nepogoda ili oružanog sukoba, stari ljudi često ne mogu da pobegnu ili da putuju na dugim relacijama i mogu biti ostavljeni i prepušteni sami sebi. Ipak, u mnogim situacijama oni predstavljaju dragocen resurs kao lideri zajednice za proces organizovanja pomoći.

BORBA PROTIV STEREOTIPA

Svi generalno uvažavamo i poštujemo stare ljude koje volimo i znamo dobro. Ali, naši stavovi prema drugim starim ljudima unutar šire zajednice može biti drugačiji. U mnogim tradicionalnim društvima, stari ljudi se poštuju kao "stariji". Međutim, u drugim društvima, starije žene i muškarci mogu biti manje poštovani. Marginalizacija može biti strukturalne prirode, na primer prinuda na penzionisanje u određenim godinama života, ali i neformalna, kada potencijalni poslodavci posmatraju starije osobe kao manje energične ili manje vredne. Ovi stavovi su primeri predrasuda u vezi starijih osoba - stereotipa koji se odnosi na diskriminaciju pojedinca ili grupe ljudi zbog njihovih godina. Ovakvi stavovi prikazuju starije ljude kao slabe, one „čije je vreme prošlo“, nesposobne za rad, fizički i mentalno spore, sa nekim poremećajem ili nesposobnošću ili kao bespomoćne. Predrasude usmerene ka starim osobama služe kao socijalni zid između generacija.

Ovi stereotipi mogu da spreče starije muškarce i žene da u potpunosti učestvuju u društvenim, političkim, ekonomskim, kulturnim, duhovnim, građanskim i drugim aktivnostima. Mlađi ljudi takođe mogu da utiču na ove odluke svojim stavovima prema starijim osobama, ili čak stvaranjem barijera u vezi socijalnog ukuljčivanja starih.

Ovaj začarani krug može se izbeći razbijanjem ovakvih stereotipa i promenom sopstvenih stavova o starim ljudima. Evo nekoliko primera.

Stereotip 1: Stari ljudi su oni "čije vreme je prošlo"

Dok se za starije radnike često pretpostavlja da su manje produktivni od mlađih, a studije pokazuju vrlo mali pad pažnje i brzine obrade podataka sa godinama, većina osoba zadržava mentalne spsobnosti, kao i sposobnost učenja i u starijem dobu. Oni takođe imaju prednost iskustva i institucionalnu memoriju. Pogoršanje u fizičkim sposobnostima može da bude mnogo manje nego što se pretpostavlja. Britanski državljanin Fauja Sing je 16. oktobra 2011. godine postao prvi stogodišnjak koji je uspeo da istrči maraton Toronto Vaterfront u Kanadi.

Stereotip 2: Stariji ljudi su bespomoćni

Činjenica da su stariji ljudi posebno ugroženi u kriznim situacijama ne znači da su stari ljudi generalno bespomoćni. Nakon ciklona Sidr 2007. godine u Bangladešu, odbori starijih ljudi imali su aktivnu ulogu, šireći upozoravajuće poruke ljudima i porodicama koje su bile pod najvećim rizikom, identifikujući one koji su bili najjače pogođeni, sastavljajući spiskove korisnika i obaveštavajući gde i kada mogu dobiti pomoć. Nakon zemljotresa i cunamija 2011. godine u Japanu, stari ljudi i penzioneri javili su se da volontiraju u oblastima nuklearne katastrofe navodeći da se ne plaše radioaktivne kontaminacije i zračenja. Upravo zbog svojih godina nisu bili mnogo zabrinuti od dugoročnih efekata izloženosti zračenju.

Stereotip 3: Stari ljudi će postati senilni

Povremeni propusti u memoriji su česti u bilo kom uzrastu. Iako rizik od razvijanja simptoma demencije raste sa godinama starosti posebno kod ljudi preko 60 godina, mogući znaci demencije (gubitak intelektualnih sposobnosti), kao što su nesigurnost u obavljanju jednostavnih zadataka, otežano završavanje rečenice i konfuzija oko meseca ili godišnjeg doba, nisu normalni znaci starenja. Većina starih ljudi je u stanju da upravlja svojim finansijama i svojim svakodnevnim životom. Oni mogu da daju pristanak za lečenje ili za medicinske intervencije koje su im potrebne. U stvari, neke vrste pamćenja mogu ostati iste ili se čak poboljđavaju sa godinama, kao na primer semantička memorija, koja je vezana za sposobnost da se setimo koncepta i opštih činjenica koje nisu u vezi sa specifičnim iskustvima.

Stereotip 4: Starije žene su manje vredne od mlađih žena

Ljudi često vrednuju ženu po njenoj lepoti, mladosti i sposobnosti da ima decu. Uloga koju starije žene imaju u svojim porodicama i zajednicama, vodeći računa o svojim partnerima, roditeljima, deci i unucima se često previdi. Mnoge žene brinu o više od jedne generacije. Ove žene su često i same u poodmaklom životnom dobu. Na primer, u podsaharskoj Africi, 20% seoskih žena starih 60 i više godina su osnovni stub brige za svoje unuke.

Stereotip 5: Stariji ljudi ne zaslužuju zdravstvenu negu

Stanja koja se mogu lečiti kod starijih ljudi se često previde ili odbace kao "normalan deo starenja". Pravo na najbolje moguće zdravlje se ne umanjuje kako starimo: društvo uglavnom postavlja starosne granice za pristup složenim terapijama ili odgovarajućoj rehabiitaciji i sekundarnoj prevenciji bolesti i nesposobnosti. Starost nije ograničavajući faktor zdravlja ili uključivanja starih u socijalne tokove, već je to individualna i društvena zabluda, diskriminacija i zloupotreba koji sprečavaju aktivno i dostojanstveno starenje.

Ključne poruke, ciljna grupa

SZO promoviše zdrav stil života koji spašava živote, štiti zdravlje i ublažava bol i nesposobnost u starijem dobu. Okruženje prilagođeno godinama i rano otkrivanje bolesti, kao i prevencija i nega poboljšavaju zdravlje i blagostanje starih ljudi. Starenje stanovništva ima tendenciju da ometa realizaciju društveno-ekonomskih i socijalnih razvojnih ciljeva, ako se akcija ne preduzme odmah .

Ovogodišnjom kampanjom povodom obeležavanja Svetskog dana zdravlja SZO želi da ode korak dalje od podizanja svesti - da podstakne na akciju i postigne pozitivne promene. Kampanja ima za cilj da angažuje sve strukture društva - od politike i političara do starih osoba i omladine :

· za kreiranje društva u kome cenimo i priznajemo stare ljude kao jednako vredne za zajednicu tako što ćemo im omogućiti veće uključivanje, odnosno potpuno učestvovanje u životu porodice i zajednice

· za pomoć, zaštitu i unapređenje procesa zdravog starenja

Obeležavanje Svetskog dana zdravlja može da posluži za isticanje prednosti koje bi takva promena donela, dajući primere kako stari ljudi doprinose svojim porodicama i zajednicama u različitim delovima sveta i različitim situacijama.

Ciljne grupe: Kreatori zdravstvene politike, gradski i opštinski lideri, lideri zdravstvenih ustanova, grupe civilnog društva, istraživači, privatni sektor, stari ljudi, njihovi staratelji, pružaoci usluga i porodice, vođe u zajednicama, mladi i omladinske grupe, javnost, mediji...

Ključne poruke

· Stari ljudi su dragocen resurs u svojim duštvima i treba da se osećaju vrednima.

· Dobro zdravlje tokom života pomaže nam da iskusimo većinu pozitivnih aspekata starenja.

· Društva koji brinu o starom stanovništvu i podržavaju njihovo aktivno učešće u svakodnevnom životu, biće bolje pripremljena da se nose sa promenama u svetu.

Poziv na akciju

Dobro zdravlje u starijem dobu može se postići:

· Promovisanjem zdravlja tokom čitavog života,

· Kreiranjem okruženja prilagođenog očuvanju zdravlja i uključivanju starih u život zajednice,

· Obezbeđivanjem pristupa primarnoj zdravstvenoj zaštiti, dugoročnoj nezi i palijativnom zbrinjavanju starih lica.

· Jednakim vrednovanjem starih ljudi i pružanjem podrške da u potpunosti učestvuju u životu porodice i zajednice.

Očekivani rezultati

· Veća svest zajednice da dobro zdravlje tokom života doprinosi srećnom i produktivanom starijem dobu

Smanjenje postojećih predrasuda u vezi starenja kao i postojećih stereotipa, podrška starima da postanu aktivni i poštovani članovi društva.