Obeležavanje Svetskog dana bubrega 14.mart 2013. godine
„Bubrezi za život – sprečite akutno oštećenje bubrega“
Svetski dan bubrega obeležava se na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju (The International Society of Nephrology ) i Internacionalnog Udruženja Fondacija za bubreg (International Federation of Kidney Foundations) u više od 100 zemalja širom sveta. Od 2006. godine obeležava se svakog drugog četvrtka u martu mesecu.
Cilj je podizanje svesti o važnosti bubrega, organa koji ima ključnu ulogu u održavanju života i upoznavanje javnosti da su bolesti bubrega česte, opasne i izlečive. Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana bubrega je:
“Bubrezi za život: Sprečite akutno oštećenje bubrega!“
Glavna funkcija bubrega je izlučivanje toksičnih produkata metabolizma i viška tečnosti iz organizma. Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja, različitog uzroka, toka, kliničke slike i prognoze. Opširnije...Ova oboljenja najčešće su izazvana infekcijama, metaboličkim poremećajima, toksinima i drugim uzrocima, a manifestuju se kao upale bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefrotski sindrom) i akutna, odnosno hronična smanjena funkcija bubrega (bubrežna insuficijencija).
U našoj zemlji, svom izabranom lekaru u svim službama domova zdravlja se obratilo zbog oboljenja bubrega i mokraćnih puteva 543.172 osoba, bolnički se lečilo njih 35.105 a 2.147 osoba je umrlo u 2011. godini.
U poslednjih nekoliko godina, prepoznata je potreba povećanja svesti o težini ovog oboljenja i značaja pravovremenog i adekvatnog lečenja akutnog oštećenja bubrega među zdravstvenim radnicima a takođe i potreba pokretanja javnozdravstvenih kampanja sa ciljem informisanja stanovništva o značaju da prepoznaju znake i zatraže stručnu pomoć zbog ovih opasnih oboljenja.
Akutno oštećenje bubrega karakteriše: iznenada pojava krvi i belančevina u mokraći, smanjenje količine izlučene mokraće a dolazi i do pojave otoka i povećanog krvnog pritiska. Obično nastaje nakon različitih infekcija, pre svega bakterijskih infekcija gornjih respiratornih puteva i kože (streptokoknih). Neinfektivno akutno oštećenje bubrega nastaje kao posledica sistemskih, naslednih, metaboličkih, biohemijskih poremećaja imunoloških i malignih bolesti (štetno dejstvo lekova, teških metala, zračenje) ili su nastale kao posledica dejstvom nepoznatog uzoka.
Akutna slabost (insuficijencija) bubrega je teško oštećenje funkcije bubrega sa različitim kliničkim simptomima. Javlja se naglo, često kao komplikacija drugih oboljenja ili stanja. Ako se brzo otklone uzroci njenog nastanka, bubrezi mogu da povrate normalnu funkciju, u protivnom, dovodi do pojave sindroma akutnog zatajivanja (nedovoljne funkcije bubrega). Progresivno oštećenje bubrega, najčešće uzrokovano različitim bolestima (glomerulonefritis, dijabetes, hipertenzija, pijelonefritis, opstrukcije u urinarnom traktu i dr.) karakteriše hronična insuficijencija bubrega, odnosno trajno oštećenje njegove normalne funkcije. Radi se o bolesti koja se razvija postepeno i najčešće je posledica šećerne bolesti i povišenog krvnog pritiska. Istraživanja u svetu pokazala su da približno svaka deseta odrasla osoba ima neki oblik oštećenja bubrega.
Hronična bubrežna insuficijencija nekoliko puta povećava rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, povišenog pritiska, završnog stadijuma bubrežne bolesti (uremije) i preranu smrt (pre 65 godine života). Hronična bolest bubrega je ozbiljno oboljenje, koje zbog značajnih troškova lečenja, lošijeg kvaliteta života, skraćenog radnog i životnog veka obolelih predstavlja značajan javnozdravstveni problem. Hronične bolesti bubrega čine skoro trećinu bolnički lečenih osoba i čak 84% smrtnih ishoda od svih bolesti bubrega
U stadijumu terminalne bubrežne insuficijencije (otkazivanja funkcije bubrega) sprovodi se dijaliza ili se transplantira bubreg.
Lečenje pacijenata postupcima dijalize se sprovodi u 58 zdravstvenih ustanova (53 zdravstvene ustanove iz Plana mreže i 5 ustanova van Plana mreže). Broj osiguranih lica koji se leče postupcima dijalize u zdravstvenim ustanovama iznosio je 4.247 u Republici Srbiji u 2012. godini. Na peritoneumskom programu, koji uključuje i lečenje dijalizom u kućnim uslovima, dijalizirano je 466 pacijenata. Ukupan broj pacijenata/osiguranih lica na hroničnom programu lečenja postupcima dijalize u Republici Srbiji iznosio je 4.713.
Transplantacija bubrega zasniva se na presađivanju organa, koji se mogu dobiti od živih ili umrlih osoba. Koji načini transplantacije će biti odabran zavisi od brzine pronalaženja odgovarajućeg organa. Kod približno 10-15% bolesnika, davaoci organa mogu biti krvni srodnici (članovi porodice) ili biološki nesrodni donatori (bračni partneri, prijatelji). Za ostale bolesnike traže se podudarni davaoci kod osoba sa dijagnostikovanom moždanom smrću (kadaverični davaoci). Iz tog razloga potrebno je povećati broj kadaveričnih transplantacija.
Neophodno je više informisati građane o značaju donacije organa. Doniranje organa znak je humanosti, solidarnosti i plemenitosti, kojom jedna osoba iskazuje svoju želju i nameru da nakon smrti donira bilo koji deo tela radi presađivanja/transplantacije, kako bi se pomoglo teškim bolesnicima.
U Srbiji se transplantacije bubrega obavljaju u pet zdravstvenih ustanova. Tokom 2012. godine od ukupno 79 transplantiranih bubrega, 47 presađenih bubrega uzeto je od umrlih donora. Na listi čekanja za transplantaciju bubrega nalazi se 658 osoba.
Bolesti bubrega moguće je na vreme dijagnostikovati. Pregledom uzorka mokraće, krvi i krvnog pritiska mogu se otkriti rani znaci bubrežne bolesti.
Osam zlatnih pravila za smanjenje rizika za razvoj bolesti bubrega:
1. Budite fizički aktivni!
2. Redovno kontrolišite nivo šećera u krvi!
3. Kontrolišite krvni pritisak!
4. Hranite se pravilno i održavajte normalnu telesnu težinu!
5. Uzimajte dovoljne količine tečnosti!
6. Prestanite da pušite!
7. Ne uzimajte lekove koji nisu propisani receptima!
8. Redovno kontrolišite bubrege ukoliko imate jedan ili više faktora rizika!
Proverite svoj rizik za bolesti bubrega
• Imate li povišeni krvni pritisak?
• Imate li šećernu bolest?
• Imate li prekomernu telesnu težinu?
• Imate li više od 50 godina?
• Da li je bilo bolesti bubrega u Vašoj porodici?
• Da li ste malokrvni?
• Ako imate jedan ili više potvrdnih odgovora, javite se izabranom lekaru.
