Svetski dan hrane 16.oktobar 2013.godine
Kampanja oktobar - Mesec pravilne ishrane 2013. godine
„Zdravlje zavisi od pravilne ishrane“
Održivi sistem snabdevanja hranom - za bezbednu hranu i pravilnu ishranu
Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) svake godine 16. oktobra obečežava Svetski dan hrane, ujedno i dan kada je ova organizacija i osnovana 1945.godine. Kampanja Svetski dan hrane 16.oktobar- Oktobar mesec pravilne ishrane realizuje se na teritoriji Republike Srbije od 2001. godine, uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije, a mnogobrojne predškolske ustanove, škole, deca predškolskog i školskog uzrasta i njihovi roditelji, vaspitači, nastavnici, profesori, zdravstveni radnici i saradnici dali su veliki doprinos uspehu dosadašnjih kampanja.
Ciljevi kampanje su usmereni na informisanje i sticanje znanja, formiranje ispravnih stavova i ponašanja u vezi sa zdravljem i pravilnim navikama u ishrani najšire populacije, a posebno dece i mladih. Ostvarivanje ciljeva moguće je zajedničkim angažovanjem zdravstvenih i obrazovnih ustanova, uz učešće zaposlenih, učenika i njihovih roditelja, medija (štampe, televizije, radija), društveno-humanitarnih, sportskih, rekreativnih, kulturnih i drugih organizacija i udruženja.
Ove godine Svetski dan hrane, 16.oktobar se obeležava pod sloganom „Zdravlje zavisi od pravilne ishrane“- „Održivi sistem snabdevanja hranom - za bezbednu hranu i pravilnu ishranu“ i usmeren je na jačanje kapaciteta za unapređenje ishrane stanovništva. Cilj je podizanje svesti, širenje informacija i znanja, ali i mobilisanje javnog mnjenja i fondova u cilju unapređenja ishrane stanovništva. Procenjeno je da je u svetu oko milijardu gladnih ljudi koji nije posledica samo slabih prinosa hrane već i visokih cena namirnica, malih prihoda i povećanja nezaposlenosti kao rezultata globalne ekonomske krize.
Održivi sistem snabdevanja hranom se sastoji od okruženja, ljudi, institucija i procesa kojima se hrana proizvodi, prerađuje i distribuira do potrošača. Svaki segment prehrambenog sistema ima uticaj na krajnju raspoloživost i dostupnost različitih namirnica, a samim tim utiče i na izbor potrošača. Pravilna ishrana bi trebalo uvek da bude u fokusu kreatora održivog sistema snabdevanja hranom, a ne samo sprečavanje bolesti preobilne ili nedovoljne ishrane.
U prvoj polovini 21.veka sa porastom svetske populacije na 9 milijardi ljudi potražnja za hranom će se skoro udvostručiti, a istovremeno usevi će sve više koristiti kao bioenergent i u druge industrijske svrhe. Novi i tradicionalni zahtevi za poljoprivrednim proizvodima predstavljaju rastući pritisak na već osiromašene poljoprivredne resurse. Poljoprivreda je prinuđena da se takmiči za zemljište i vodu sa gradskim naseljima, a istovremeno je pod pritiskom adaptacije na klimatske promene, pokušavajući da pomogne očuvanju prirodnih staništa, očuvanju ugroženih vrsta i biodiverziteta. Ipak, činjenica je da će sve manje ljudi živeti u ruralnim oblastima i sve manje će se baviti poljoprivrednom proizvodnjom. Zato je neophodan razvoj novih tehnologija radi povećanja proizvodnje sa sve manje zemljišta i sve manje radne snage.
Zdravlje ljudi zavisi od pravilne ishrane, a obezbeđenje zdravstveno ispravne hrane je jedan od osnovnih preduslova pravilne ishrane. Stoga se neminovno nameću sledeća pitanja:
- Koje su mogućnosti proizvodnje dovoljnih količina zdravstveno bezbedne hrane po pristupačnim cenama?
- Koliki su kapaciteti vode i zemljišta na raspolaganju za obezbeđenje dovoljnih količina zdravstveno bezbedne i kvalitetne hrane?
- Koliko klimatske promene utiču na poljoprivrednu proizvodnju?
- Koji su koraci u očuvanju životne sredine radi obezbeđenja zdravstveno ispravne vode, vazduha, zemljišta od kojih zavisi i bezbednost hrane?
- Koje dostupne nove tehnologije mogu da pomognu u efikasnijem korišćenju već osiromašenih resursa?
- Kako učiniti pravilnu ishranu dostupnom i sprečiti pojavu bolesti i stanja koja su posledica nepravilne ishrane?
- Kako u uslovima porasta cena hrane obezbediti zadovoljavajuću ishranu i smanjiti nejednakosti u zdravlju?
- Da li su postojeća istraživanja dovoljna da obezbede iznaćaženje odgovarajućih rešenja na vreme?
- Kako izgleda održivi sistem za bezbednost hrane i ishrane?
Svetski dan hrane 2013 je prilika da se istraže ova i druga pitanja s obzirom da je u svetlu dvostrukog opterećenja bolestima nedovoljne i preobilne ishrane potrebno sprovesti integrisanu akciju za očuvanje prirodnih resursa, ali i koordinisanu intervenciju u svim sektorima: poljoprivredi, prehrambenoj industriji, trgovini, zdravstvu posebno u oblasti javnog zdravlja,ali i obrazovanju.
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ sa mrežom okružnih instituta/zavoda za javno zdravlje i ove godine intenzivira kontinuirane aktivnosti na podizanju znanja o principima pravilne ishrane i navikama u ishrani s obzirom da je nepravilna ishrana značajan faktor rizika za nastanak brojnih hroničnih nezaraznih bolesti.
Sa ciljem unapređenja zdravlja i ishrane stanovnika Srbije Zavod za javno zdravlje Kraljevo 13. godinu za redom koordinira i stručno metodološki prati i učestvuje u aktivnostima koje se sprovode u zdravstvenim ustanovama, pre svega domovima zdravlja vrtićima, školama, ali i široj zajednici na području Raškog okruga.
Tradicionalno, raspisali smo nagradni konkurs za najbolje likovne i literarne radove za decu predškolskog uzrasta i učenike osnovnih škola, ove godine sa temom „Šta treba da jedemo, kako i zašto“.
Na svečanosti povodom obeležavanja ovog značajnog datuma koju Zavod planira za 16.oktobar u Gradskoj Biblioteci „Stefan Prvovenčani” u Kraljevu uz prigodan program i izložbu ovogodišnjih radova nagradićemo i najuspešniju decu sa područja našeg okruga.