Светски дан здравља, 7.април 2014.године

Векторске заразне болести: мали убод, велика опасност

Светски дан здравља, 7.април ове године је посвећен векторским заразним болестима и обележава се под слоганоm Векторске заразне болести: мали убод, велика опасност.

Светска Здравствена Организација је овај значајан датум у календару здравља посвећује овој теми због растућег јавно здравственог значаја који ова група болести има током протекле две деценије.

Овогодишња кампања обележава се са циљем подизања свести о значају векторских заразних болести и могућим последицам апо здравље људи, као и подизање нивоа знања о могућностима њихове превенције.

Специфични циљеви овогодишње кампање усмерени су на мере превенције намењене становништву у срединама у којима су векторске заразне болести ендемски присутне, путницима у међународном саобраћају, као и унапређењу интерсекторске сарадње у циљу превенције, спречавања и сузбијања векторских заразних болести.

Векторске заразне болести су болести чији узрочник (бактерија, вирус, рикеција, паразит) извесно време, пре него што доспе у свог домаћина, проведе у вектору (комарац, крпељ и различите друге врсте инсеката). Након такозваног спољашњег периода инкубације (време неопходно да вектор постане заразан), вектор преноси узрочника заразних болести на осетљивог домаћина (човек, животиња) убодом/уједом. Инфицирани вектори најчешће доживотно преносе узрочника.

Вектори су организми који немају механизме за одржавање телесне топлоте, па директно зависе од спољашње температуре. Одговарајућа температура и влажност ваздуха су основни предуслов за развој јаја и ларви инсеката у одрасле јединке, тако да у условима високе температуре и велике влажности њихов број може да порасте и за неколико пута.

Многе векторске заразне болести имају ендемски карактер, што значи да су одомаћене на одређеном подручју на коме постоје повољни услови за одржавање узрочника болести због присуства одговарајућих резервоара заразе (најчешће различите врсте ситних дивљих животиња) и вектора. Векторске заразне болести су карактеристичне за тропске и субтропске области, подручја са лошим хигијенско санитарним условима, као и за подручја на којима је здравствено безбедна вода за пиће тешко доступна. Међутим, Европском региону прети појава нових векторских заразних болести, док се векторске болести, за које се сматрало да су сузбијене, поново јављају. Томе у прилог говори неочекивана појава маларије у земљама и областима у којима је била елимисана. Фактори који су допринели оваквој епидемиолошкој ситуацији су климатске промене, интензиван међународни саобраћај, ширење узрочника и вектора на нова географска подручја, чешће излагање људи дивљим животињама и инсектима, промене у узрочницима (резистенција на антимикробне лекове, пораст вируленције). Наведени фактори представљају изазов у превенцији и контроли векторских заразних болести, а векторске заразне болести имају све већи јавно здравствени значај.

Векторске заразне болести чине 17% глобалног оптерећења заразним болестима. Најсмртоноснија међу њима је маларија, од које у свету годишње умре 1,2 милиона људи, претежно Афричке деце млађе од 5 година. Према проценама СЗО, више од 2,5 милијарде људи у више од 100 земаља света је под ризиком оболевања од денге, док око 1,3 милиона људи широм света годишње оболева од лајшманијазе. Грозница Западног Нила је значајан јавноздравствени проблем како у ЕУ и земљама у окружењу, тако и у нашој земљи. Више од половине светске популације је у опасности од оболевања од ових болести, а учестала путовања, трговина и миграције учиниле су да опасност од ових болести буде још већа.

На територији Републике Србије региструју се претежно случајеви оболевања од лајмске болести, импортоване маларије и кожне лајшманијазе. Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ у 2012. години, на подручју Републике Србије, пријављена су укупно 974 случаја оболевања од болести из ове групе, са инциденцијом 13,55/100.000. У посматраном периоду на територији Републике Србије региструје се тренд пораста стопе инциденције векторских заразних болести, услед раста стопе инциденције лајмске болести.

Животни циклус вектора и трансмисија узрочника векторских болести су уско повезани са динамиком екосистема самих вектора. На њихов развој утичу температура спољашне средине, преципитација (количина падавина), влажност и употреба земљишта. Климатске промене имају директан утицај на биологију и екологију вектора, са последичним уитцајем на ризик од трансмисије болести чије узрочнике вектори преносе. Тренутно постоји велика забринутост због могуће експанзије учесталости ових болести. Ефекти климатских промена су евидентни у екстремним условима, које указују на значајне промене у временским циклусима. На пример, повећање количине падавина доводи до последичног повећања броја станишта на којима се вектори, као што су комарци и крпељи, размножавају. Екстремне температуре спољашне средине могу да успоре или убрзају развој и преживљавање инсеката преносиоца узрочника заразних болести, и могу да утичу на период инкубације појединих микроорганизама.

Климатске промене саме по себи не могу у потпуности да објасне све аспекте природног развоја векторских заразних болести, али су важна компонента временске и просторне дистрибуције вектора преносиоца заразних болести.

Миграција, интензиван ваздушни и копнени саобраћај и урбанизација такође утичу на на размножавања и ширење векторских заразних болести. Густина популација и способност вектора да се прилагоде условима животне средине људи су у корелацији са дистрибуцијом и учесталошћу ових инфекција. У великим градовима, посебно у градовима са лошом инфраструктуром (неадекватан стандард становања, недовољно заштићени контејнери са водом, недостатак канализације) омогућава стварање станишта повољних за векторе и њихово последично ширење.

Посебан проблем представља и чињеница да се све чешће дешава да оболеле особе не реагују адекватно на лекове који се користе у терапији ових болести, као и да вектори постају отпорни на инсектициде, што значајно отежава контролу и елиминацију ових болести.

Имајући у виду претњу коју векторске заразне болести представљају по здравље становника, уз недостатак ефикасних лекова и вакцина, мере превенције болести и контрола вектора су од виталног значаја у смањењу глобалног оптерећења популације овим болестима.

Интегрисана контрола вектора може у значајној мери да смањи ризик од преношења векторских болести, с обзиром да болест не може да се преноси уколико нема контакта између човека као потенцијалног домаћина и вектора преносиоца узрочника болести. Интегрисана контрола вектора има за циљ да оптимизира и рационализује уоптребу ресурса и расположивих средстава јачањем капацитета за потребе надзора, праћење случајебва оболевања и евалуацију предузетих мера, заједно са здравственом едукацијом друштва. Овакав вид контроле вектора је усмерен и на елиминацију вектора кроз рационалну употребу инскетицида и адкеватну легислативу, уз употребу метода којима се у најмањој могућој мери утиче на животну средину.

Да би се ове активности биле одрживе, неопходно је омогућити приступ здравствено безбедној води за пиће, унапредити одлагање отпадних материја, обезбедити основне санитарно хигијенске услове и стандарде становања и едуковати становништво о векторским заразним болестима и мерама личне заштите.

Превенција ових инфекција подразумева мере личне заштите, као што је ношење адекватне одеће, која представља баријеру против уједа, спровођење мера за смањење броја вектора у самим кућама, становима (заштитне мреже на вратима и прозорима) и предузимање мера неопходних за смањење или потпуно уклањање станишта погодних за развој и размножавање вектора у непосредној ноколини стамбеног простора и заједници (покривање контејнера са водом, елиминација бара и дренажа на местима где се вода задржава, уклањање свих непотребних посуда у којима се вода задржава).

Мере превенције болести које се преносе крпељима

Мере личне заштите од убода крпеља

• избегавати станишта крпеља (висока трава, бујно зеленило паркова, ливаде, шуме)
• при боравку у природи, користити репеленте (средства против убода инсеката), који штите више сати
• носити светлу одећу која покрива руке и ноге
• након боравка у природи извршити инспекцију коже
• имати на уму да се крпељ може донети и на одећи и на кућним љубимцима

Како поступати уколико је дошло до уједа крпеља?

• важно је јавити се лекару у току прва 24 сата
• не треба стављати никаква хемијска средства (етар, алкохол, бензин)
• не треба покушавати самостално вађење крпеља јер се притиском и гњечењем места убода крпељ може раскомадати, а рилица отићи још дубље
• у свакој здравственој установи, обучено особље ће крпеља извадити у целости, уз дезинфекцију места интервенције
• веома је важно лекару дати основне епидемиолошке податке о убоду крпеља (на пример о месту где је особа боравила у природи јер постоји могућност да се ради о ендемском подручју)

Мере превенције болести које се преносе комарцима

Најлакши и најефикаснији начин превенције наведених болести је спречити убод комарца. У том смислу препоручује се:

• Избегавање подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре.
• Смањење броја комараца на отвореном где се ради, игра или борави, што се постиже исушивањем извора стајаће воде. На тај начин смањује се број места на које комарци могу да положе своја јаја. Најмање једном недељно треба испразнити воду из саксија за цвеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, канти, буради и лименки. Уклонити одбачене гуме и друге предмете који могу да прикупљају воду.
• По могућству боравак у климатизованим просторима, јер је број инсеката у таквим условима значајно смањен.
• Употреба репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном.
• Ношење одеће која покрива ноге и руке. Препоручљиво је да одећа буде комотна, јер комарци могу да убоду кроз припијену одећу.
• Избегавање боравка на отвореном у време периода најинтензивније активности комараца – у сумрак и у зору.
• Употреба заштитне мреже против комараца на прозорима и око кревета.
• Употреба електричних апарата који испуштају средство за уништавање комараца у затвореном простору.
• У случају путовања у иностранство, поготово ако се ради о тропском и субтропском подручју, обавезно се придржавати свих наведених мера превенције које подразумевају и превентивно узимање лекова (хемиопрофилакса) пре одласка, током боравка и по повратку из маларичних подручја (подручја у којима постоји ризик од преношења маларије).
• У случају појаве било каквих симптома болести по повратку са путовања, одмах се јавити изабраном лекару и навести податак о путовању и евентуалном убоду комарца или других инсеката.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” поводом обележавања Светског дана здравља организовао је једнодневну стручну конференцију под називом „Јавно здравствени значај векторских заразни болести“која је омогућила размену искуства и знања здравствених радника свих профила кроз отворени дијалог о векторским заразним болестима.

Завод за јавно здравље Краљево ће традиционално бројним активностима, а у сарадњи са представницима здравствених установа и партнерима из локалне заједници обележити овај значајан датум из Календара јавног здравља.