Обележен 15. фебруар Међународни дан деце оболеле од малигних болести

Међународни дан деце оболеле од малигних болести, 15. фебруар, успостављен је 2002. године, од стране Међународне Конфедерације Удружења родитеља деце оболеле од рака, а данас се обележава у више од 85 земаља света. Међународни дан деце оболеле од малигних болести је у нашој земљи 2013. године постао део националног Календара јавног здравља.

Ове године, у организацији удружења родитеља деце оболеле од малигних болести, посебан акценат ставља се на изградњу партнерских односа служби здравствене и социјалне заштите са „Српском мрежом организација дечјег рака“. „Српска мрежа организација дечјег рака“ настала је на иницијативу четири организације: „Увек са децом“, „Звончица“, „Чика Боца“ и „Младице“, које већ неколико година успешно сарађују, са жељом да заједно заступају потребе деце и младих оболелих од рака и њихових породица. Досадашње појединачне активности удружења довеле су до добрих резултата који су омогућили формирање Српске мреже организација дечјег рака, чиме ће се наставити са активностима као што су: донације за набавку опреме за рану дијагностику, извођење кампова за рехабилитацију након завршеног лечења, регионално повезивање младих лечених од рака и друго. Мисија Мреже је да повећа шансе за рану дијагностику, утиче на стварање бољих услова лечења, рехабилитације, социјалне инклузије и повећа квалитет живота током и након излечења.

Сваке године у свету оболи више од 160.000 деце од неког облика малигног тумора, а око 90.000 деце умре од рака. Малигне болести код деце и адолесцената чине 0,4 - 4 % свих карцинома у свету, углавном због разлика у старосној структури и очекиване дужине трајања живота на рођењу. У свету просечна годишња инциденција малигних тумора је од 50, 0 до 180, 0 на 1.000.000 особа млађих од 19 година, што чини 1% свих малигних болести у општој популацији. На основу публикованих података, процена је да једно до двоје деце на 10.000 оболи сваке године од малигне болести. Последњих тридесет година у свету је регистрован пораст инциденције малигних тумора од 25% код особа млађих од 20 година. У истом временском периоду регистровано је смањење смртности, од 47%. Оно што је чињеница је да сваке године, скоро 100. 000 деце умре од рака пре него што напуни 15 година, а више од 90% њих је у земљама са ограниченим ресурсима.

Петогодишње преживљавање у развијеним земљама достиже и више од 80%, али упркос добрим резултатима лечења, малигне болести су у развијеним земљама и даље други по учесталости узрок смртности код деце узраста до 14 година, одмах иза повреда.

Сваке године од малигних болести у Србији оболи у просеку 320 деце узраста до 19 година, а током исте године од рака умре у просеку 56 деце овог узраста. Скоро 2/3 новооболеле деце и умрле деце су узраста од 0 до 14 година. Као и у већини земаља Европе, и у Србији се региструје годишњи пораст стопа инциденције од 1% малигних тумора, али и смањење стопа морталитета. Петогодишње преживљавање деце оболеле од рака у узрасту до 14 година значајно је побољшано, са 54% до више од 80% данас. Оно што представља изазов у будућности су чињенице да ће годишње стопе оболевања расти за 1%, због ране дијагностике, у земљама Источне Европе и у Србији. Са друге стране, стопе умирања опадаће у континуитету због адекватне терапије, али ће и даље бити за 20% више у поменутим земљама и у Србији.

Унапређење превентивних мера, ране дијагностике малигних тумора код деце и адолесцената и оснаживање стандардних протокола у лечењу и рехабилитацији ове вулнерабилне узрасне категорије, остају опредељење здравственог система у Србији. Као део наведених стандарда, посебан значај има развој психоонкологије, као нове дисциплине. Развој мреже добро обучених психолога за психосоцијалну подршку деци оболелој од рака и њиховим породицама, у терцијарним установама, унапредила би лечење, рехабилитацију и социјалну инклузију деце и младих.