Обележавање Светског дана борбе против Хепатитис-а 28. јули 2015.

 

Сваке године, 28. јула, обележава се Дан борбе против Хепатитис-а и то у 180 земаља света. Обележавање овог дана има за циљ да се повећају свест и сазнања о овим инфекцијама као главним претњама глобалног здравства. Овај дан је одабран као Светски дан Хепатитис-а у част рођендана нобеловца проф. Баруцх Самуел Блумберг-а, који је открио вирус Хепатитис-а Б (ХВБ).

Главни иницијатор и организатор манифестација поводом овог дана је Wорлд Хепатитис Аллианце, невладина, интернационална организација, основана у Женеви 2007. године, организација коју првенствено чине људи инфицирани вирусима Хепатитис-а.

Та организација своје активности усмерава ка три циља:

1. Подизању свести и знања о овој болести
2. Борби за превенцију, негу, подршку и лакши приступ терапији
3. Борби против стигматизације инфицираних особа и ка побољшању њиховог социјалног статуса.

Своје акције и циљеве Wорлд Хепатитис Аллианце усклађује са активностима СЗО (Светске здравствене организације), темељене на Резолуцији WХА 63.18/2010, чији је потписник и Република Србија. Од 2010. СЗО је уврстила овај Дан обележавања борбе против Хепатитис-а као једне од четири специфичних болести која годишње усмрти више од 2 милиона људи.

Ове као и свих претходних година, текстовима о активностима Алијансе на својим сајтовима Светски дан борбе против Хепатитис-а су обележили поред СЗО и амерички и европски Центри за контролу болести (ЦДЦ, ЕЦДЦ). Све ове организације имају заједнички циљ, а то је свеобухватни приступ превенцији и контроли вирусних Хепатитис-а.

 

Основне информације о врстима Хепатитис-а

Хепатитис-и вироса су инфламаторни процеси на јетри узроковани различитим врстама вируса. Према врсти вируса који их изазивају, познато је пет група обољења означених као А, Б, Ц, Д и Е. Свих пет типова болести имају велики значај због оптерећења које због тока болести има оболела особа, због могућности смрти, али и због потенцијала да својим ширењем доведу и до појава епидемија

Хепатитис А и Е настају уношењем хране и воде, контаминираним вирусима А и Е и представљају гастроинтестиналне (цревне) инфекције

Хепатитис Б, Ц и Д припадају групи парентералних инфекција или инфекција које се преносе контактом са телесним течностима инфициране особе. Највећи ризик за преношење ове инфекције, због велике концентрације вируса, представља контакт са крвљу инфициране особе, мада се вирус налази и у осталим људским секретима и екскретима. Хепатитис Б и Ц често попримају хронични ток, што неретко доводи до компликација, као што су цироза јетре и хепатоцелуларни карцином јетре (ХЦЦ). Сматра да се да до ових компликација долази код 25% од укупно инфицираних особа, а то би могло да се избегне раним откривањем инфекције и раном применом одговарајуће терапије. Оно што олакшава настанак хроничне форме болести, јесте то што акутна форма може да протекне са ограниченим или атипичним симптомима, а врло често и без икаквих симптома. У великом броју случајева, атипични симптоми (жута кожа и беоњаче, тамна мокраћа, екстремни умор, мучнина, повраћање и бол у стомаку) могу и пацијента и лекара да заварају и одстране од сумње и дијагнозе Хепатитис-а. Утврђено је да 60 до 70% инфицираних Хепатитис С вирусом завршава са хроничном формом обољења од чега 5 до 20% као крајњи исход добија цирозу јетре, а 7% хепатоцелуларни карцином јетре (ХЦЦ).

Свака особа може у одређеним околностима да се инфицирана неким од типова Хепатитис вируса, али ипак постоје групе људи које су под повећаним ризиком, због:

• хемодијализе;
• тетоваже и пирсинга;
• размене прибора за личну хигијену (бријачи, четкице за зубе...);
• незаштићеног сексуалног односа;
• инфицираних мајки које инфекцију могу да пренесу детету током трудноће.

Добро осмишљеним превентивним програмима (информисање, подизање нивоа знања о болести, едукативним кампањама и промовисањем тестирања), али и обезбеђивањем адекватне терапије, инциденција ових болести може да се смањи у свакој средини, па чак и до глобалног циља планета без Хепатитис-а. Када је реч о Хепатитис Б вирусној инфекцији, најбоља превентивна мера је вакцинација и то свих особа из група са повећаним ризиком и све новорођене деце. Зна се да је вакцина високо имуногена и да штити у 95% случајева. У великом броју земаља у свету, па и код нас, ова мера се спроводи већ годинама уназад.

 

Епидемиолошки подаци у свету и Републици Србији

Према подацима СЗО, најновији подаци, према врстама Хепатитис-а су:

Хепатитис Б вирусом у свету је инфицирано 350 милиона људи, или сваки 12. становник земаљске кугле. Годишње од ове инфекције умре 786.000 људи.

Хепатитис С вирусом у свету је инфицирано 150 милиона људи, или четири пута више него инфицираних ХИВ-ом. Сваке године се у свету региструје 3 до 4 милиона новоинфицираних особа. Годишње од ове инфекције умре 500.000 људи.

Анализом прикупљених података у Институту за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут, за претходних 14 година (20012014), види се да број оболелих/инциденције код акутне форме Хепатитис вир. Б опада из године у годину, а нарочито у односу на 2001. годину, када је број оболелих био 429 (И= 5,48/100.000 ст.). У 2014. години укупан број регистрованих случајева оболелих од Хепатитис вир. Б ацута био је 190 (И= 2,65/100.000 становника).

Анализом броја оболелих од Хепатитис вир. Б цхроница у претходних 14 година (20012014) види се да број оболелих/инциденције показује цикличне промене од најмањег броја оболелих 2000. године (45; И=0,58/100.000 ст.), па преко просечних вредности 2002. и 2007. године, од 120 до 240 оболелих (И=1,6/100.000 3,3 /100.000 ст.), расту из године у годину, са највећим бројем оболелих у 2013. години (293; И=4,07/100.000 ст.). У односу на 2012. годину (183; И=2,63/100.000 ст.) број особа код којих је регистрован Хепатитис вир. Б цхроница повећао се за 110 случајева (38%) и са 293 оболеле особе (И=4,07/100.000 ст.) представља највећи број оболелих икада забележен.

У претходној години регистровано је 222 нових инфицираних особа (И=3,10/100.000 ст.). У 2014. години укупан број регистрованих случајева оболелих од Хепатитис вир. Ц ацута био је 68 (И= 0,95/100.000 ст.). Посматрајући број оболелих од Хепатитис вир. Ц цхроница у претходних 14 година (20012014) види се да број оболелих/инциденције показује стално повећање броја оболелих, са најмањом вредношћу забележеном 2001. године (мин=55; И=0,7/100.000 ст.). После те године број оболелих расте из године у годину, са највећим бројем регистрованих у 2007. години (маx=573; И=7,8/100.000). У 2014. години дијагноза Хепатитис вир. Ц цхроница регистрована је код 511 особе (И=7,3/100.000 ст.). У односу на 2013. годину (554; И=7,7100.000 ст.) број оболелих је смањен. У 2014. години забележено је 7 смртних случајева од свих облика Хепатитис-а (Мт=0,10/100.000 ст. и Лт=0,71%).

Ове као и претходних година акцијама за обележавање Светског дана борбе против Хепатитис-а, Институту за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут придружиће се НВО оболелих особа ХРОНОС. Ова организација ће 28. јула организовати конференцију за штампу у просторијама Привредне коморе Србије, а 1. августа ће делити промотивни материјал на Ади Циганлији.

После предлога великог броја земаља око слогана овогодишњег обележавања, Wорлд Хепатитис Аллианца одлучила се за слоган (мото Светског дана): Спречи Хепатитис: од тебе зависи.