Светски дан срца, 29. септембар 2015. године
Светски дан срца 2015. године усмерен је на стварање здравог окружења које би омогућило људима широм света да направе здрав избор за здраво срце. Здрави стилови живота као и превенција фактора ризика за настанак срчаног и можданог удара, смањиће ризик њиховог настанка у свим добним групама.
Светски дан срца позива људе да се придруже глобалном покрету здравих избора за здраво срце. Ова заједничка акција може да допринесе да се смртност услед болести срца и крвних судова до 2025. године смањи за 25%.
Болести срца и крвих судова су светски убица број један. Сваке године, од ових болести умре 17,3 милиона људи, а до 2030. године број умрлих износиће 23 милиона. Али многе КВБ се могу спречити елиминацијом фактора ризика као што су употреба дувана, неправилна исхрана и недостатак физичке активности.
Од болести срца и крвних судова током 2013. године у Србији је умрло 53.367 особа. Болести срца и крвних судова са учешћем од 53,2% у свим узроцима смрти водећи су узрок умирања у Србији. Исхемијске болести срца и цереброваскуларне болести заједно су водећи узроци смртности у овој групи обољења. У кардиоваскуларне болести спадају реуматска болест срца која чини 0,1% свих смртних исхода од КВБ, хипертензивна болест срца 9,0%, исхемијска болест срца 18,5%, цереброваскуларна болест 24,7%, и остале болести срца и система крвотока 47,7% свих смртних исхода од КВБ.
Као најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром (АКС) водећи је здравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју. Акутни коронарни синдром укључује акутни инфаркт миокарда и нестабилну ангину пекторис. АКС у Србији чинио је 55,7% свих смртних исхода од исхемијских болести срца у 2013. години. Инфаркт миокарда дијагностикован је код 96,5%, а нестабилна ангина пекторис код 3,5% оболелих. Према подацима популационог регистра за АКС, у Србији је у 2013. години са дијагнозом АКС евидентирано 18.253 случајева. Инциденција АКС у Србији износила је 254.8 на 100.000 становника. Године 2013. од овог синдрома у Србији је умрло 5496 особа. Стопа смртности од АКС у Србији износила је 76,7 на 100.000 становника.
Најзначајнији фактори ризика за појаву болести срца и крвних судова су:
Пушење – изазива једну петину свих кардиоваскуларних болести. Пушачи имају двоструко до троструко виши ризик за појаву срчаног и можданог удара, у поређењу са непушачима. Ризик је већи уколико је особа почела да пуши пре 16. године живота. Ризик расте са годинама и виши је код жена него код мушкараца. Уколико пушач истовремено користи орална контрацептивна средства, ризик за појаву инфаркта се повећава за чак 20 пута.
Неправилна исхрана – фактор је ризика сама по себи, али је повезана и са другим факторима ризика који су одговорни за појаву болести срца и крвних судова, а у које спада гојазност, шећерна болест, повишене масноће у крви, повишен крвни притисак. Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак 20% свих болести срца и крвних судова. Прекомерна телесна тежина и гојазност у дечијем узрасту повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удара пре 65. године живота за 3 до 5 пута. У Србији је гојазност присутна код 23% одраслог становништва узраста 20+ (25% одраслих особа мушког пола и код 20% одраслих особа женског пола).
Недовољна физичка активност – значајно доприноси старењу крвних судова. Одговорна је за појаву скоро сваког четвртог случаја срчаног удара. Представља и фактор ризика за настанк гојазности, шећерне болести и повећаног крвног притиска. Свакодневна получасовна шетња брзим ходом смањује ризик од срчаног удара за 18%, а од можданог удара за 11%. Болести срца и шлог се могу спречити јер су проузроковани превентабилним факторима ризика. Они се могу у великој мери спречити и контролисати усвајањем здравих навика као што су правилна исхрана, редовно бављење физичком активношћу и остављањем пушења. Такође средина у којој живимо може имати велики утицај на људе да направе здраве изборе за здраво срце.
Ове године Светски дан срца обележава се под слоганом „Здрави избори за срце, за све и свуда” истичући значај здравог радног окружења и здравих места где људи проводе слободно време. Могућност да здрав избор буде свима доступан, путем заједничких акција и утицаја на националне и локалне доносиоце одлука, резултираће добрим здрављем породице, заједнице и појединца, који ће научити да препознају свој ризик за настанак болести срца и крвних судова.
Активности које треба предузети у кругу породице:
- Обезбедити правилну исхрану
- Забранити пушење у домаћинству
- Ограничити гледање телевизије код куће
- Организовати активност и на отвореном – вожњу бициклом, шетњу или рад у башти.
Активости које треба предузети у локалној заједници:
- Повећање квалитета физичког васпитања у школама
- Формирање безбедних терена за физичке активности
- Обезбеђивање правилне исхране у школама, болницама и радним организацијама
- Забранити пушење у радним организацијама, болницама и школама
- Утицај на локалне доносиоце одлука да локалне заједнице постану здраве заједнице.
Светски дан срца обележава се 29. септембра 2015. године организацијом бројних активности чланова и партнера Светске федерације за срце: предавања, трибине, јавне манифестације, концерти, спортски догађаји...
Светска федерација за срце
Светска федерација за срце води глобалну борбу против срчаних болести и можданог удара, са фокусом на земље у развоју и неразвијене земље. Ова организација броји више од 200 чланица и окупља медицинске организације и фондације за срце из више од 100 земаља, усмеравајући активности за остварење циља Светске здравствене организације да се за 25 процената смање превремени смртни исходи од болести срца и крвних судова до 2025. године. Заједничким напорима можемо помоћи људима широм света да воде бољи и здравији живот са здравим срцем.