31. januar Nacionalni dan bez duvanskog dima "100% bez duvanskog dima"
Nacionalni dan bez duvanskog dima, 31. januar, obeležava se i ove godine u organizaciji Nacionalne komisije za prevenciju pušenja Ministarstva zdravlja, Kancelarije za kontrolu duvana Instituta za javno zdravlje Republike Srbije Dr Milan Jovanović Batut i mreže instituta i zavoda za javno zdravlje, Udruženja za javno zdravlje mnogobrojnim aktivnostima na teritotiji cele Republike.
Moto ovogodišnje manifestacije je 100% bez duvanskog dima, čime ukazujemo na štetnost pasivnog pušenja po zdravlje nas i naših najbližih, posebno dece.
Zavod za javno zdravlje Kraljevo obeležio je ovaj datum mnogobrojnim aktivnostima. S obzirom na temu posvećena je pažnja edukaciji , ovoga puta najmlađih. U saradnji sa OO Crvenog krsta i Gradskom Bibliotekom održana je edukativna radionica za predškolce. Zatim smo kroz šetnju glavnom ulicom sa decom i mladima Crvenog krsta kao promoterima akcije, delili promotivni materijal prolaznicima posebno pušačima koji su bacali cigarete. Deca i aktivisti su ušli u dva kafića koji se nalaze u glavnoj ulici i takođe delila promotivni materijal gostima istih, uz molbu da ugase cigarete.
Kao i uvek Zavod je akcenat svoje delatnosti stavio na aktivnosti na mas medijima. Bilo je direktnih uključenja, gostovanja, snimljenih priloga, članaka sa temama o pušenju, merama prevencije i aktuelnosti po pitanju kontrole duvana u RS.
Epidemiološki podaci
Pušenje je najrasprostranjenija bolest zavisnosti. U svetu ima 1 milijarda i 250 miliona pušača. U Evropskoj uniji puši 35% muškaraca i 25% žena. Srbija je jedan od najvećih potrošača cigareta u Evropi. U Srbiji puši svaki treći muškarac, svaka četvrta žena i svaki deseti tinejdžer. Istraživanja pokazuju da je veliki broj nepušača izložen duvanskom dimu. Skoro 70 odsto njih udiše otrove iz cigareta u sopstvenoj kući, a oko 50 odsto na radnom mestu.
Posledice pušenja
Pušenje je najznačajniji pojedinačni preventabilni faktor rizika za pojavu oboljevanja i preveremenog umiranja od mnogih hroničnih bolesti, pre svega kardiovaskularnih, malignih, hronične opsrtuktivne bolesti pluća itd.
Pušenje povećava rizik od pojave koronarne bolesti srca oba pola, stim što je rizik od oboljevanja i umiranja više nego dvostruko veći kod mlađih osoba.
U svetu godišnje duvan ubije 4,5 miliiona ljudi
Pasivno pušenje
Dim iz cigareta koja gori i dim koji izdišete iz vaših pluća dovode u opasnost osobe u vašoj okolini koje ga udišu i time postaju pasivni pušači
Posebno su ugrožena novorođenčad i deca pušača kod kojih se šanse da obole od plućnih infekcija kao što su bronhitis ili zapaljenje pluća, višestruko uvećavaju naročito tokom prve godine života
U opasnosti su da dobiju astmu, kašalj, infekcije uva. Pluća im se sporije razvijaju
Pasivno pušenje utiče na holesterol u dečjoj krvi i povećava rizik od srčanih oboljenja kasnije u životu
Višestruke su posledice pušenja majke na plod
Oko 50 odsto nepušača, koji su svakodnevno izloženi duvanskom dimu imaju zdravstvene probleme, a boravak u zadimljenim prostorijama za njih znači da puše jednu cigaretu na svaki sat. Smrtnost nepušača zbog dužeg pasivnog pušenja povećava se za 10-30 odsto . Više od 19 000 nepušača u EU umire zbog pasivnog pušenja.
Šta je urađeno i šta se radi u RS po pitanju kontrole duvana
Potpisana i Ratifikovana Okvirna konvencija o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije, izradjena i usvojena Strategija kontrole duvana u kojoj se jedan od neposrednih ciljeva odnosi na smanjenje izloženosti stanovništva duvanskom dimu u životnoj sredini (“pasivno pušenje“).
Zakonska regulativa-veliki broj zakonskih mera koje su predviđene Konvencijom i Strategijom ugrađene su u nove zakone nabrajamo najznačajnije:
-
Zakon o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama ( Sl glasnik br 16/95, 101/2005)
-
Zakon o oglašavanju (Sl. Glasnik RS br 79/2005)
-
Zakon o duvanu (Sl. Glasnik RS br 101/2005
Sprovedene mnogobrojne zdravstveno eduktivne i medijske kampanje (Ugasite cigaretu–produžite život, Zdravstvene ustanove bez duvanskog dima, Manje nikotina –više vitamina, Maneken duvanske industrije, međunarodna kampanja Ostavi i pobedi, obeležavanje Nacionalnog (31 januar ) i Svetskog dana (31 maj) bez duvanskog dima
Podrška razvoju mreže savetovališta za odvikavanje (proširena za 70%) kao i osposobljavanju zdravstvenih radnika na primarnom nivou zdravstvene zaštite za pružanje pomoći pri odvikavanju od pušenja
Rezultati dobijeni Istraživanjem zdravlja stanovništva Srbije 2006. u odnosu na isto 2000. godine, u delu koji se odnosi na pušenje kao jednog od najznačajnijih biheviopralnih faktora rizika su sl:
Prevalencija pušenja odraslog stanovništva smanjena sa 40,5 % na 35;3% ukupno gledano. Smanjenje je rezultat većeg smanjenja kod muškaraca sa 47,9% na 39.7%, u odnosu na žene gde je smanjenje manje sa 33,7% na 30,5%.
Odraslo stanovništvo je svesnije štetnih posledica pušenja (sa 34.6% povećano na 56,9%) a manje su svesni štetnih posledica izloženosti duvanskom dimu na radnom mestu ( sa 55,4% opala na 50,1%.)
Prevalencija pušenja dece i omladine smanjena sa 22,9% na 15,7% ukupno gledano.
Kod dečaka za 6,1%, a kod devojčica za 8,2%.
Stavovi kod dece i omladine od 15-19 godina nisu bitno promenjeni ni prema pušenju za oko 5%), ni prema izloženosti duvanskom dimu u kući.(oko 14%,). Ali ima pozitivnog pomaka.
Šta nam predstoji u 2008. godini:
Unapređenje zakonodavstva u oblasti kontrole duvana-predlog novog, jasnijeg i boljeg Zakona o zabrani pušenja u zatvorenim prostorima
Agresivna, zastrašujuća i društveno odgovorna kampanja sa novom posterima, spotovima, lifletima i promotivnim materijalom
Postizanje da sve zdravstvene ustanove budu bez duvanskog dima –poošravanjem kontrole (inspekcijske), kontaktima, obilascima i obezbeđivanjem promotivnog i edukativnog materijala .
Jačanje mreže savetovališta za odvikavanje od pušenja , obezbeđivanjem edukacije zdravstvenih radnika i obezbeđivanjem prostornih i drugih uslova za njihov rad
Dva nova istraživanja koja će finasirati Kanađani- Istraživanje upotrebe duvana kod mladih“ i “Pušenje kod trudnica i porodilja“ koja će obezbediti nove podatke za ciljane mere i aktivnosti kod ranjivih populacionih grupa.