Obeležen Svetski dan borbe protiv zloupotrebe droga - 26. jun 2011. godine

TVOJ ŽIVOT, TVOJE OKRUŽENJE, NEMA MESTA ZA DROGE

Aktivnosti na prevenciji zloupotreba droga u Republici Srbiji sprovode se kontinuirano u skladu sa Strategijom za borbu protiv zloupotrebe droga.Opšti cilj Strategije je unapređenje i očuvanje zdravlja stanovništva smanjenjem korišćenja droga i štetnih posledica prouzrokovanim zloupotrebom droga.

Aktuelnu situaciju u Republici  karakteriše:

• Prisustvo sve više vrsta droga na ilegalnom tržištu naročito sintetičkih
• Porast korišćenja svih vrsta droga na ilegalnom tržištu, naročito sintetičkih
• Trend istovremenog korišćenja različitih  vrsta droga (politoksomanija)
• Zastupljenost u svim sredinama , a ne samo velikim gradovima
• Prisutnost u svim društvenim slojevima, nacionalnim i verskim zajednicama
• Pomeranje starosne granice ka mlađem uzrastu

Najbitnije karakteristike korisnika opojnih droga u našem društvu su:

• Diskriminacija u smislu nemogućnosti prihvatanja radnih obaveza, radi smanjenja radne sposobnosti što stvara i problem socijalne  sigurnosti.
• Socijalna izolacija porodica dugo krije probleme i sama ne nalazi prava rešenja a društvo nije u stanju da na vreme prepozna i pruži pomoć
• Procenat inficiranih HIV-om nizak ali inficiranost virusom hepatita C kreće se od 45- 69%

Ove godine tema i slogan kampanje povodom Svetskog dana borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge je:

Globalna akcija – zdravo okruženje bez droga

Kancelarija Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i kriminala (UNODC) vodi globalnu kampanju za podizanje svesti o velikim izazovima koje droge predstavljaju za društvo u celini, a posebno za mlade. Cilj kampanje je da mobiliše i inspiriše ljude da daju podršku u borbi protiv zloupotrebe droga.

Aktivnosti u zajednici

Svake godine oko 210 miliona ljudi koristi droge, a od ovog broja oko 200.000 ljudi godišnje umire od posledica upotrebe droga. Upotreba droga, lekova i trgovina ljudima su ne samo zdravstvena pretnja, već i pretnja svetskoj stabilnosti i socio-ekonomskom razvoju širom sveta.

Ipak, uprkos izazovima koje droga donosi, uticaj može biti ublažen. Preuzimanjem uravnoteženog pristupa koji se bavi  snabdevanjem lekova i preventivnim akcijama, društvo može da smanji negativan uticaj droga sprečavanjem zloupotrebe droga, lečenjem i negom. UNOCD zajedno sa vodećim organizacijama promoviše pristup koji osnažuje i daje podršku zajednici kroz strategije koje stavljaju ljude u centar aktivnosti.

Najuspešniji pristup u prevenciji narkomanije je ključna uloga koju imaju porodice, škole i zajednica u celini  kako bi se obezbedilo bezbedno i zdravo detinjstvo adolescenata, kao i  sredstva  za normalan život odraslih. Kada je reč o sprečavanju zloupotrebe droga i borbi protiv trgovine drogom, zajednica ima centralno mesto u rešavanju problema.

Globalno zdravlje počinje sa okruženjem bez droga

Ne postoji jedan odgovor, ni rešenje u borbi protiv droga. Svaka zajednica ima jedinstven skup problema i okolnosti. Stoga su akcije koje se sprovode takve da učestvuju svi sektori društva (od porodice, škole, lokalnih zdravstvenih ustanova) i to su najbolje opcije u rešavanju problema u vezi sa drogom. Na nivou lokalne zajednice bitna je i finansijska podrška. Samo koordinirano sprovođenje svih akcija u zajednici može da rezultitra stvaranjem okruženja bez droga.

ŠTA MLADI TREBA DA  ZNAJU O DROGAMA?

Droge su hemijske supstance koje menjaju stanje svesti, opažanja, raspoloženje, mišljenje i ponašanje.Tehniči, cigarete,kafa i alkohol spadaju u ovu grupu supstanci za koju se češće umesto užeg termina "droga" koristi  termin psihoaktivna supstanca.

Glavni pravac borbe protiv droga je borba protiv onih droga koje se ne mogu kupiti u apotekama i prodavnicama, znači nelegalnih droga.

Postoje mnogi razlozi zbog kojih ljudi uzimaju nelegalne droge.

Neki ih uzimaju da bi pobegli od svojih problema, drugi zato što im je dosadno, zato što su radoznali ili samo zbog toga što žele da se osećaju dobro. Neki su pod pritiskom okoline da uzimu drogu da bi bili in ili da bi se pobunili i skrenuli pažnju na sebe.

Korisnici droga mogu da postanu i muškarci i žene, mladi i stari, bogati i siromašni, zaposleni i nezaposleni, oni koji žive u gradu ili selu – znači, narkomanija može da pogodi svakoga.

Marihuana (trava, šit, vutra, gandža) se najčešće puši kao cigareta, a pomešana sa duvanom zove se i džoint.

Amfetamin (spid, ajs) se najčešće prodaje u obliku belog praha i može se ušmrkavati ili piti pomešan sa pićem.

Ekstazi (E. ekser, eks) se uglavnom prodaje u obliku tableta različizih boja sa različitim utisnutim slikama.

Kokain (belo, koks, koka) beli prah, najčešće se uvlači ili šmrče kroz nos.

Heroin (dop, žuto, ronhe) svetlo smeđi prah se najčešće ubrizgava putem šprica.

Različite droge imaju različite uticajena telo.

Iako su efekti droga različiti i variraju od jedne osobe do druge, uopšteno možemo reći da marihuana kod korisnika izaziva lažni osećaj dobrog raspoloženja i  relaksiranosti i menja način doživljavanja stvari.  Amfetamin stvara osećaj dodatne energije i korisnik može da ostane duže budan, da više radi ili igra. Kokain stvara lažan osećaj sreće, euforije, snage tako da korisnik zaboravlja na glad ili umor. Dejstvo ekstazija je  kombinacija stimulativnog i halucinogenog.

Iako se ovi efekti droga mogu činiti lepim i prijatnim efektima  – oni ne traju dugo.

Mnogi postaju depresivni i usamljeni kada prođe dejstvo droge, a zatim i bolesni. Takođe, ljudi koji koriste droge izgledaju zbunjeno, imaju crvene oči, mnogo se znoje i ne pridaju značaj i ne vode brigu o svom fizičkom izgledu. I, naravno, u velikom su riziku da postanu zavisnici od droga.

Droge imaju i druge fizičke efekte. Na primer, cigareta marihuane sadrži više štetnih materija i katrana od obične cigarete i povećava rizik kod korisnika da dobije rak pluća i druge respiratorne bolesti.

Ljudi koji koriste kokain rizikuju oštećenje osetljive sluzokože nosa. Ubrizgavanje droge putem šprica izlaže korisnika raznim zaraznim bolestima, uključujući i virus HIV-a i sidu.

Korišćenje droga vodi i do mnogih drugih zdravstvenih problema kao što su neuhranjenost, apatija, menstrualni poremećaj, poremećaj srčanog ritma.

Mnoge studije dokazuju da osobe koje počnu da puše cigarete i/ili da piju alkohol u ranim godinama života imaju veću verovatnoću da će imati iskustvo sa nelegalnim drogama nego osobe koje ne puše i ne piju.

Opširnije na sajtu www.unodc.org